fbpx
Skip to main content
Beograd

PRESTONICA PONOVO U OBRUČU NEPRIJATNIH MIRISA: Šta je uzrok i da li imamo razloga za zabrinutost?

Foto: Profimedia
Neprijatni mirisi ne utiču na kvalitet vazduha

Kao i ranijih godina, krajem jula i početkom avgusta, neprijatni mirisi u popodnevnim satima uznemiravaju sugrađane. Centar Beograda, ali i obodni delovi prestonice, praktično se guše u smradu, koji podseća na stajsko đubrivo i fekalije.

DUPLI PAKAO - PORED VRUĆINE I GUŽVE NAM PRAVE PROBLEM: Evo u kojim delovima Beograda saobraćaj se ne pomera (FOTO)

DUPLI PAKAO - PORED VRUĆINE I GUŽVE NAM PRAVE PROBLEM: Evo u kojim delovima Beograda saobraćaj se ne pomera (FOTO)

VOZI MIŠKO: Auto ide, a samo što se nije zapalio, vozač ni da pogleda, Beograđani ostali u čudu (VIDEO)

VOZI MIŠKO: Auto ide, a samo što se nije zapalio, vozač ni da pogleda, Beograđani ostali u čudu (VIDEO)

"Ovu pesmu često recitujem prijateljima" Vesić otkrio koja je njegova omiljena pesma o srpskoj prestonici (VIDEO)

"Ovu pesmu često recitujem prijateljima" Vesić otkrio koja je njegova omiljena pesma o srpskoj prestonici (VIDEO)

Ipak, ova pojava nije neuobičajena kada su visoke temperature vazduha i kada dolazi do naglih oscilacija u vazdušnom pritisku. Kako kažu stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZZJZ), mirisi ne utiču na kvalitet ozonskog omotača.

Ovča, Zemun, Obrenovac, Vinča i deo Dedinja oko KBC "Dragiša Mišović", bili su pred vikend u zelenoj zoni koja se karakteriše kao odličan kvalitet vazduha. Nešto zagađenije, ali i dalje u granicama prihvatljivog, bilo je u ostalim delovima prestonice, odnosno u mernim stanicama u Bulevaru despota Stefana, Omladinskih brigada i u Lazarevcu.

- Neprijatni mirisi ne mogu da utiču na kvalitet vazduha, već samo na komfor građana - kaže, za "Novosti", Andrej Šoštarić iz GZZJZ.

- Povišene temperature, koje su trenutno zabeležene u Beogradu, dovode do raspadanja otpada na deponijama, što dodatno kvari miris tokom boravka napolju.

Kao jedan od glavnih razloga za smrad stručnjaci navode nedostatak fabrika za preradu otpadnih voda, ali i izlivanje kanalizacije u Savu i Dunav. U Beogradu postoji 100 direktnih izliva kanalizacije, iz kojih se godišnje u reke izlije 60.000 olimpijskih bazena fekalija. Kada se u ovo doba godine povuče vodostaj reka, pri obali ostaje mulj, iz kojeg isparavaju mirisi.

- Nakon završene žetve, u ovo doba godine, uglavnom se đubre oranice odlaže na obodima grada, u Padinskoj Skeli, Grockoj, u udaljenim naseljima Čukarice. Ne treba zaboraviti ni taj faktor kao jedan od uzročnika "štipanja za nos" - podsećaju stručnjaci.

Iz Gradskog zavoda dodaju da svakodnevno prate kvalitet vazduha na više od 30 mernih stanica širom Beograda. Ovi mirisi nikada ne traju dugo, i savet sugrađanima jeste samo da se naoružaju strpljenjem.

Fabrika za preradu otpadnih voda umanjila bi emisiju otpadnih voda u dve beogradske reke za 80 odsto. Prema ranijim izjavama gradskih čelnika, u Beogradu je potrebno izgraditi pet ovakvih pogona, kako bi se problem rešio. Osim Velikog Sela, izgradnja ovih fabrika planirana je u Batajnici, Ostružnici, Obrenovcu i Grockoj.

Vremenska prognoza
Clear sky
23 Beograd