"Iza mene će ostati bulevari, trgovi i mostovi, a iza mojih kritičara neće ništa" Novogodišnji intervju Vesića za SD

S obzirom na to da decembar broji svoje poslednje dane pravo je vreme da se osvrnemo na sve što je urađeno i da čujemo kakvi su planovi za glavni grad Srbije u 2020. godini budući da je nedavno usvojen najveći budžet u istoriji prestonice.

Sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem razgovarali smo u njegovoj kancelariji u Starom dvoru.

Tabla na kojoj je ispisano nekoliko desetina projekata nalazi se nasred kancelarije i svedoči o mnogobrojnim aktivnostima i planovima za dalji razvoj glavnog grada Srbije. Odmah pored table je ogroman orman sa knjigama dok se na svim zidovima nalaze slike znamenitih ličnosti koje su uticale na istoriju Beograda i čitave Srbije.

Pregršt je tema za razgovor.

Na koji realizovani projekat ste najponosniji kad se osvrnete na poslednjih 12 meseci?

- Najponosniji sam na uređenje parka Vojvode Vuka i Trga republike i čitavog tog poteza koji se posle spojio sa Kosančićevim vencem. To je projekat koji najbolje odslikava duh onoga što mi hoćemo u Beogradu. Hoćemo da Beograd konačno bude uređen i da izgleda kao svi evropski gradovi. Svako ko se danas prošeta parkom Vojvode Vuka i celim prostorom Topličinog venca može iz toga jasno da zaključi kako želimo da izgleda Beograd. 

To nije najveći projekat, gledano budžetski, ali je značajan zato što pokazuje šta hoćemo od Beograda. Zaista želim da čitav Beograd bude takav: da imamo uređene parkove i ulaze, pešačke zone, biciklističke staze... Da ovaj grad postane grad po meri čoveka. Da bude grad za ljude. Kad me pitaju da u jednoj rečenici opišem politiku koju vodimo u Beogradu uvek kažem da želimo da Beograd bude grad za svakog čoveka.

Građani Lazarevca i Mladenovca su dobili linije BG voza koje će im značajno uštedeti vreme dolaska do centra grada. Kad možemo očekivati prve radove na izgradnji metroa?

- To je deo priče kako bi se Beograd integrisao da postane jedan grad. U Beogradu trenutno prema nezvaničnim podacima živi oko 2.200.000 ljudi. Veoma je teško ljudima da dođu do centra grada sa sadašnjim saobraćajnim vezama. Saobraćaj je najveći problem Beograda jer se decenijama unazad nije radilo na rešavanju tog problema. Prvi semafor u Beogradu je otvoren 1956. godine na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana, a grad je tad imao 500.000 stanovnika i 6.000 automobila. Danas ima četiri puta više građana i 700.000 automobila! Saobraćajna infrastruktura nije pravljena za tako veliki broj automobila i za tako veliki broj ljudi. Beograd je trebalo ranije da rešava pitanje metroa jer ne postoji nijedan grad u Evropi veličine Beograda čiji je osnovni podsistem prevoza autobuski podsistem. Svuda je to šinski podsistem.

To je zaista prevoz koji može bez ikakvih problema da preveze brzo veliki broj ljudi. Zato je naš prioritet od početka izgradnja metroa i nastavak izgradnje BG voza. Na BG voz sam posebno ponosan. Kada smo 2013. godine došli u grad zatekli smo svega oko 23 km BG voza, danas ima oko 170 km, a kad budemo završili sve projekte na proširenju imaće više od 250 km. BG voz je u ovom trenutku najbrži i najefikasniji način Beograđana.

Ja sam 15. decembra išao prvim BG vozom od Vukovog spomenika do železničke stanice u Lazarevcu i trebalo nam je tačno 63 minuta. Danas da krenete iz centra Lazarevca ka Vukovom spomeniku autobusom treba vam između 80 i 100 minuta i to ako ne upadnete u gužvu. Uložili smo dodatni novac da spojimo Barajevo i Lazarevac, odnosno Mladenovac i Sopot preko Ralje i Jurinaca. To radimo jer hoćemo da omogućimo ljudima da žive u jednom sistemu. 

To je i odgovor na pitanje zašto je važno da imamo metro. Poslednjih pet godina smo intenzivno radili na pripremi za izgradnju i došli smo u situaciju da za godinu dana budemo spremni za početak radova. Završavamo Plan detaljne regulacije Makiškog polja koji će omogućiti da definišemo kompletnu izgradnju svih depoa i početne stanice. Tokom septembra 2020. završićemo Plan generalne regulacije šinskih sistema na teritoriji Beograda koji će podrazumevati metro, BG voz i tramvaje. Makiško polje je važno ako uzmemo u obzir da su jedni od naših najopterećenijih pravaca Bulevar vojvode Živojina Mišića i Radnička ulica. Tu se sliva sav saobraćaj sa Čukarice, Barajeva, Uba, Lazarevca, sve što dolazi sa Ibarske i iz Obrenovca... Kad budemo imali početnu stanicu na Makiškom polju ti autobusi više neće ulaziti u grad već će ljudi tu prelaziti na metro. Samim premeštanjem autobuske stanice će se takođe smanjiti broj autobusa jer neće imati potrebu da idu dalje od Mosta na Adi. 

Prva linija metroa ići će od Makiškog polja do Mirijeva. Druga linija će ići od Mirijeva do glavne železničke stanice u Zemunu. Mirijevo će potpuno promeniti strukturu stanovništva i vrednost nekretnina. Analize kažu da tamo gde prolazi metro raste vrednost kvadrata za 20-25 odsto. 

BG voz ćemo širiti nezavisno od metroa. Proširićemo liniju od Zemuna prema Surčinu. Obuhvatićemo nacionalni stadion, centar Surčina, Aerodrom "Nikola Tesla" i produžiti do Obrenovca. Onda ćemo imati kompatibilan sistem lake železnice i metroa koji će omogućiti potpuno nesmetano funkcionisanje. Bez toga Beograd neće rešiti problem gužvi. Za metro nam treba oko četiri milijarde evra, a za širenje BG voza oko 500 miliona.  

Planom generalne regulacije šinskih sistema radićemo i na širenju tramvajskih mreža. Produžićemo tramvaj od Banovog brda prema Ceraku i Vidikovcu i sa Bogoslovije do Višnjičkog polja. Ove godine raspisujemo i tender za projektovanje mosta na Adi Huji gde je predviđena i tramvajska mreža tako da će tramvaj preko mosta ići na levu obalu Dunava. Tek tada će biti moguća prava rekonstrukcija Pančevačkog mosta.

Izgradnju metroa i proširenje mreže BG voza će 90 odsto finansirati država, a 10 odsto Grad Beograd. To su nacionalni projekti. Imamo veliku podršku Republike i predsednika Aleksandra Vučića i ja sam na tome zahvalan. To ne bismo mogli sami da finansiramo jer je potreban novac u visini naša četiri godišnja budžeta. Metro nigde u svetu nije profitabilan, ali imate druge efekte: uštedi se na gorivu, manje se kasni na posao, smanjuje se zagađenost...

Beograd se preko Surčinske petlje povezao na auto-put Miloš Veliki. Šta se dešava sa brzom saobraćajnicom od Novog Beograda ka auto-putu? 

- Saobraćajnica sa četiri trake počinje da se gradi najkasnije u aprilu. Veza između Novog Beograda i Surčina biće duga 7,9 km. Omogućiće nam da se povežemo na auto-put Miloš Veliki i bitno će rasteretiti auto-put koji je jedan od najopterećenijih pravaca u Beogradu jer ga koriste i Beograđani, ali i ljudi koji samo prolaze kroz Beograd. Kad sledeće godine bude gotova obilaznica, odnosno deonica od Bubanj potoka prema Orlovači, ljudi koji dolaze do Beograda više neće imati nikakve potrebe da ulaze u grad. 

Tražili smo inače od Puteva Srbije da se auto-put proglasi gradskom saobraćajnicom i da postane gradski bulevar u kome neće biti tranzitnog saobraćaja. Sada sve što ide od Mađarske ka Grčkoj prolazi kroz grad i to nije normalno. Nećemo imati gužve koje sada imamo jer svi voze tim putem. 

Gužvu ste pokušali da smanjite i smanjenjem broja dostavnih vozila u gradu u periodu od 20 časova do 7 h ujutru. Koliko to daje rezultate nakon mesec dana primene?

- To nije mera sama za sebe. Prvo smo uveli povećane kazne za parkiranje u žutim trakama i zoni pešačkih prelaza, zatim kazne za parkiranje na tramvajskim bašticama... Uređujemo i vreme kad vozila mogu da dostave robu jer se često dešava da zaguše žute trake i naprave problem u funkcionisanju saobraćaja. Sledeći korak je uvođenje jednog visokotehnološkog načina kontrolisanja žutih traka za koji sam siguran da će zauvek rešiti problem četiri migavca jer ćemo na svaka tri minuta kontrolisati svaki deo tih ulica. Svako ko se bude bahato parkirao biće žestoko kažnjen i time ćemo zaštititi građane. Radimo i nove žute trake gde god je to moguće kako bismo omogućili brži prolaz gradskog prevoza. Neke ulice - poput dela Jaše Prodanovića - biće samo za gradski prevoz.

Radimo sve što je moguće da u narednih osam-devet godina, koliko nam treba da metro proradi, rešimo što više problema kako bi gradski prevoz nesmetano funkcionisao. Poslednje tri godine u Beogradu svake godine prosečno se registruje oko 50.000 novih automobila. Onda se pitamo otkud zagađenje, a imamo 700.000 vozila od kojih bar pola ima euro 3 ili euro 2 motor.

Koliko odliv radnika utiče na Beograd ako uzmemo u obzir rekordno nisko stopu nezaposlenosti? Na koji se način recimo GSP bori za ostanak radnika? Hoće li Beograd početi da uvozi radnu snagu za deficitarna zanimanja?

- Veoma sam srećan što je poslednjeg dana u oktobru u Beogradu stopa nezaposlenosti bila 7,7 odsto, odnosno oko 68.000 građana je bilo bez posla. Tu nezaposlenost treba da prepolovimo i dolazimo na evropski prosek koji obezbeđuje zaista potpunu zaposlenost. Posebno sam srećan jer je 2013. godine nezaposlenost  u Beogradu bila 25 odsto. Prosečna plata u Beogradu će do kraja godine biti oko 600 evra, a prosečna plata 2013. je bila 465 evra. 

Prosečna plata u GSP u januaru biće 72.000-75.000 dinara. To je vrlo pristojna plata za Srbiju. Prošle godine smo primili u radni odnos više od 200 vozača tako da nam danas nedostaje samo njih dvadesetak. Pre četiri godine nam je nedostajalo više od 400. Onda smo povećali plate, a prosečna plata vozača 2013. godine bila je 48.000. Recite mi samo kome je još porasla plata za 250 evra u poslednjih šest godina? Ne kažem da je to dovoljno, ali je činjenica da radimo maksimalno što možemo da te plate budu bolje.

Mi u našem komunalnom sistemu grada isplaćujemo 13. platu koja iznosi 48.800 dinara. Ove godine smo zahvaljujući Vladi Srbije isplatili regres od 33.000 dinara. To je nešto na šta zaposleni mogu da računaju i mislim da malo preduzeća na taj način brine o svojim zaposlenima. Situacija u GSP dakle nije alarmantna. Imamo stalno otvoren konkurs za prijem novih vozača. Omogućili smo svima koji žele o trošku grada dobiju C i D kategoriju. 

Sledeće godine ćemo krenuti u izgradnju stanova za zaposlene. To je nešto što grad nije radio desetak godina. Upravo kupujemo lokacije za socijalno stanovanje. Stanove ćemo prodavati zaposlenima po ceni izgradnje koja će biti oko 600 evra. Onda će zaposlenima biti obezbeđeni krediti bez učešća, ko god moći će želi da uzme kredit, a moraće naravno da potpiše ugovor da će ostati deset godina. Na taj način želimo da motivišemo zaposlene u državnoj upravi, koji možda imaju nižu platu nego u privatnom sektoru, da imaju neke druge pogodnosti, recimo, da dobiju stan za 600 evra po kvadratu.

A da li će nam trebati uvoz radne snage? Hoće. Mi smo zemlja koja već uvozi radnu snagu u poljoprivredi i građevinskoj industriji, a bogami uskoro ćemo i u IT i drugim oblastima. Otvoreno vam kažem da bi nama građevinska industrija u Beogradu stala da nema stranih radnika. Imate možda i 50 odsto stranih radnika u građevinskoj industriji i to iz Egipta, Turske... To samo pokazuje da postajemo razvijena zemlja jer ljudi dolaze da rade tamo gde im je bolje. Više zarade ovde nego u Turskoj. Stala bi nam i poljoprivreda da nema strane radne snage kad krenu žetve i berbe. Postajemo zemlja koja je zavisna od uvoza radne snage. Migracije su potpuno normalne u savremenom svetu. 

Mi se kao država dobro borimo sa odlivom radne snage u odnosu na druge države. U Hrvatskoj je recimo panika. Tamo su čitava sela prazna. Jedan od načina da se male zemlje bore protiv toga je i mali šengen koji propagira predsednik Vučić. Prva stvar koju vas investitor pita jeste koliko radnika može da zaposli. Ako nema radnika - neće da pravi fabriku! Mi ćemo sad biti interesantniji za investitore jer smo jedinstveno tržište i više će ulagati ovde nego recimo u BiH koja je sama. To će smanjiti i netrpeljivost između zemalja regiona jer ekonomija rešava sve probleme. 

Kako gradska vlast još može da utiče na porast nataliteta? 

- Ostvarili smo novo pravo da porodilje koje su dobile drugo dete dobiju 10.000 dinara. Sada se za prvo i drugo dete dobija po 20.000 dinara, za treće 40.000 dinara, za blizance 50.000 dinara, a socijalno ugrožene porodilje dobijaju 50.000. To su mere koje obezbeđujemo nezavisno od Republike. Za svako treće dete je obezbeđen besplatan vrtić. Cena vrtića se pritom nije menjala četiri godine. Vama dete za 5.600 dinara ide mesec dana u vrtić. Svaki roditelj zna da to nije ekonomska cena, ali mi se na taj način trudimo da pomognemo da se populaciona politika pospeši. Za razliku od naših prethodnika uveli samo i da se subvencioniraju deca u privatnim vrtićima. Trenutno u Beogradu oko 75.000 dece ide u vrtiće. Odavno smo prešli granicu od 70 odsto dece u vrtićima koju je propisala Vlada Srbije.

Kod Dragana Đilasa je vrtić bio 8.500 dinara, a mi sada moramo da vratimo tri milijarde dinara jer je naplaćivao više. Za tri milijarde smo mogli da izgradimo 15 vrtića. Želim da kažem da ne dugujemo ni dinar roditeljima za vrtić, a Đilas je kasnio sa isplatom porodiljama po 15 meseci. Mi smo samo u socijali zatekli više od četiri i po miliona duga.

Posebno sam ponosan da ćemo sledeće godine povećati broj ličnih pratilaca dece sa 450 na 500, zatim ćemo imati 75 korisnika personalne asistencije, što je takođe važno, uveli smo i pomoć u kući deci sa smetnjama u razvoju, što do sada nije bilo, a plan nam je da do kraja godine bude 60 korisnika. Završavamo dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju u Lazarevcu. Radićemo takav centar i u Barajevu. Rekonstruisaćemo centre za socijalni rad na Čukarici i Zvezdari. Otvorićemo i dva kluba za stare u Mirijevu i na Banjici.

Napravili smo plan izgradnje 17 vrtića, a prva četiri će biti otvorena na proleće.

Da li će SNS izaći samostalno na parlamentarne izbore? Očekujete li neko iznenađenje na izborima?

- Siguran sam da ćemo mi ponovo pobediti. Politika koju vodimo ne samo da ima rezultate već i nema alternativu. Šta je alternativa našoj politici? Imate sa jedne strane Vučića, a sa druge sve ostale zajedno: (Sergeja) Trifunovića, Đilasa, (Zorana) Živkovića, (Vuka) Jeremića... Imate sa jedne strane nova radna mesta, Srbiju koja je sve poštovanija, stvaranje slobodne zone na Balkanu, rast zaposlenosti, rast plata, nove investicije, sve jaču vojsku... Da li je to dovoljno? Nije. Da li plate treba da budu veće? Sigurno će biti veće, ali moramo da dođemo do te situacije, a ljudi vide da stvari idu na bolje.

A imate sa druge strane opoziciju koja ne nudi odgovor ni na jedno od tih rešenja. Nemate opoziciju koja kaže: "Vučić je otvorio 200 fabrika, a mi imamo plan da otvorimo 201. fabriku". Ili da kažu da imaju bolje rešenje za KiM nego Vučić. To od njih ne možete da čujete. Njihova cela politika se svodi na to dođu na vlast, pa će kao nešto da rade, a ljudi treba da im veruju u bajku. Imate Đilasa koji piše stranim investitorima i preti da će da ih otera iz Srbije. Pisao je čovek Kinezima u Boru i drugima. MMF pohvali Srbiju, a on piše MMF-u da ne hvali Srbiju. Pa to nema nigde u svetu!

Zato sam siguran da će SNS pobediti jer nemamo alternativu. Nemamo opoziciju koja se sa nama bori idejama pa da ljudi kažu: "Glasaćemo za nekog drugog". Ne postoji alternativa putu kojim se kreće Srbija.

Srbija je u vreme Vučića ostvarila političku i ekonomsku stabilnost. To su dve najvažnije stvari za nas. Kad je Obradović sa motornom testerom upao u RTS imali smo narednih nedelja skoro 50 odsto otkazanih turističkih aranžmana u Beogradu. Ko je lud da dođe u zemlju u kojoj neko preti novinarima motornom testerom? Tih dana smo vodili bitku za "Folksvagen". Zamislite direktora "Folksvagena" koji vidi nekoga da vitla motornom testerom na javnoj televiziji i koji onda treba da uloži milijarde u tu zemlju?! To je nešto što oni ne razumeju. To ne sme da se radi. Jel (Boris) Tadić doveo "Fijat"? A je li Vučić ukinuo "Fijat"? Nije. Zato što je to dobro za Kragujevac. Sačekao je da istekne ugovor i onda smo napravili bolji. Tako rade odgovorni političari. Morate da se radujete onome što je dobro za zemlju.

Zato mislim da je suštinski važno da se nastavi ovim putem. Pošto opozicija ne nudi nikakve alternative zato i na izborima nema nikakve šanse. A pošto znaju da nemaju nikakve šanse, pribegavaju bojkotu, jer bojkot unosi nered, koji stvara političku nesigurnost, koja zatim izaziva ekonomsku nesigurnost, a onda vide neku šansu u tom neredu da isplivaju na površini. To je vrlo neodgovorno.

SNS će nakon raspisivanja izbora na Glavnom odboru doneti odluku o formaciji u kojoj ćemo izaći na izbore. Videćemo.

Kad vam je bilo najteže na poziciji zamenika gradonačelnika?

- Najteže mi je bilo na promociji moje knjige kad je Đilas direktnim saopštenjem pozvao svoje pristalice da dođu na mesto gde smo bili mi. Način na koji se opozicija bori je na ivici terorizma. Ne znam šta je drugo očekivao nego da padne krv. Kad zoveš svoje pristalice da dođu na mesto gde se nalaze pristalice druge stranke onda ustvari prizivaš krv. To se nikada nije desilo u novijoj političkoj istoriji Srbije.

Kad je bio čuveni kontramiting 1996. godine u Beogradu (Zoran) Đinđić i (Vuk) Drašković su odvukli narod koji je bio za opoziciju u potpuno drugi deo grada da ne bi došlo do sukoba sa pristalicama (Slobodana) Miloševića. Vučić je ove godina dva puta otkazivao miting u Novom Sadu i Beogradu da se ne bi desilo da istog dana budu miting vlasti i miting opozicije. To nikome ne treba.

Đilas je pozvao ljude da dođu na moju promociju. Bukvalno je hteo da se prolije krv. Tada sam shvatio da mi nemamo posla sa opozicionom strankom nego imamo posla sa monstrumom koji je spreman da se prolije krv ne bi li nekako opet došao na vlast. Posledica toga je paljenje knjige. To je bila prva knjiga koja je zapaljena u Evropi posle onoga što su fašisti radili tridesetih godina. Tada sam shvatio koliku količinu mržnje i frustracije taj čovek ima. Meni je neverovatno da ste spremni da izazovete haos da ponovo dođete na vlast.

Kad su bili izbori 2004. za gradonačelnika (Nenad) Bogdanović je dobio Vučića za nekoliko stotina glasova. Je li Vučić zvao na demonstracije? Ne. Nego je iste večeri pozvao i čestitao zato što je to normalna stvar. Je li tražio prebrojavanje glasova? Ne. Je li zvao ljude na protest. Ne. Mi smo Đilasa na gradskim izborima 2018. potukli do nogu sa 30 odsto razlike, a njegova prva rečenica je bila: "Neće ovo dugo da traje, vidimo se mi za dva meseca..." Sećate se predsedničkih izbora kad je Vučić dobio 55 odsto, a Saša Janković 15 odsto glasova? Razlika je bila 40 odsto, a demonstracije su počele sutradan. To nije normalno. Morate da budete odgovorni.

Tad mi je dakle bilo najteže. Ne zbog mene, jer kao javna ličnost na to morate da budete spremni, već zato što sam tada shvatio da je Đilas bukvalno spreman na sve da bi se opet dočepao vlasti.

Koliko imate slobodnog vremena za sebe s obzirom na to da ponekad deluje kao da radite 24 časa dnevno? 

- Nemam mnogo vremena. Svakom poslu prilazim odgovorno i mislim da je moja obaveza da dok god radim ovaj posao dajem sebe hiljadu odsto. Volim da čitam. Imam vremena za to. Imam velike bibilioteke i u kancelariji i kod kuće. Sada mi veliko zadovoljstvo daje predavanje na Akademiji mladih lidera SNS. Raduje me svako predavanje jer volim da pričam sa mladim ljudima. To me ispunjava. Možda sam pogrešio profesiju. Trebalo je da ostanem na fakultetu.

Pišem i kolumnu koja mi je vrlo važna. Kada se više ne budem bavio ovim poslom nadam se da ću imati više vremena za sebe. Za mene je važno da ću kad se taj trenutak desi moći da kažem da sam, kad sam bio među ljudima koji su odlučivali u Beogradu, uradio to, to i to... Zato mi je važno da uradimo što više stvari. Mislim da iza čoveka ostaje spomenik onoga što je uradio. Iza mene će ostati uređeni bulevari, novi trgovi, spomenik Bori Pekiću, spomenik Milutinu Milankoviću, sutra spomenik Vasku Popi, spomenik Despotu Stefanu Lazareviću, sređen Topličin venac, sređen Kosančićev venac, most na Adi Huji, početak izgradnje metroa... Iza mojih kritičara neće ostati ništa. Mislim da je to najvažnija stvar. Jednog dana će ljudi po tome gledati da li ste nešto uradili. Kad vas ne bude treba da postoji nešto prema čemu će vas se ljudi sećati.

U kancelariji držim sliku Vlade Ilića. To je najbolji gradonačelnik Beograda svih vremena. Nije bio iz Beograda već sa juga Srbije. Bio je gradonačelnik od 1935. do 1939. godine. To je čovek koji je bio najbogatiji Srbin u tom trenutku, odnosno Jugosloven jer je tada bila stara Jugoslavija, vlasnik desetak fabrika tekstila. On je posle rata bio osuđen da bi mu uzeli sve fabrike. Lično je intervenisao Čerčil za njega. 

Izgradio je zoološki vrt, napunio ga životinjama, a potom ga poklonio svom Beogradu. I danas je živ aligator Muja koga je on poklonio zoo vrtu. Izgradio je školu "Josif Pančić" u Požeškoj. Tada je počelo da se razvija radničko naselje oko šećerane. Naprosto, bila je potrebna škola, grad nije imao para, pa ju je on sagradio. Vlada Ilić je sagradio Staro sajmište, počeo da nasipa Novi Beograd, izgradio Most kralja Aleksandra, sadašnji Brankov most, zatim Most kralja petra, sadašnji Pančevački most...

Svaka njegova fabrika tridesetih godina prošlog veka je imala vrtić! Žene koje su radile dovodile su decu u vrtić. Prvi je počeo da gradi radničke stanove. Novi Beograd je inače i zamislio kao mesto gde će da gradi radničke stanove pa je posle Tito preuzeo tu ideju. To je bila ideja Vlade Ilića! Zato je napravio most i Staro sajmište i počeo da nasipa Novi Beograd.

Tito ga je pustio, ali su ga osudili na društveno-korisni rad da čisti ulice. Ljudi su mu prilazili i ljubili su mu ruku. Oni su ga sklonili jer su znali šta je uradio za narod. Umro je posle nekoliko meseci u mansardi od desetak kvadrata na Trgu republike, kod rođaka, bez ičega. Ali i dan-danas svi znaju ko je Vlada Ilić, a niko ne zna ko su oni koji su ga osudili i ponižavali. To je razlika između toga šta hoćete u životu.  

U kancelariji čuvate fotografiju Rajka Mitića sa potpisom. Može li Crvena zvezda sa Dejanom Stankovićem na klupi da napravi iskorak u Ligi Šampiona?

- Dobio sam fotografiju za 50. rođendan od prijatelja. Njegova porodica je to sačuvala. To je njegov originalni potpis. Nadam se da Zvezda može da napravi iskorak. Neće biti lako Dekiju. Deki je moj prijatelj i ja ga zaista mnogo volim i želim mu sve najbolje.

Doći posle Milojevića, koji je osvojio apsolutno sve što je moglo da se osvoji, nije lako. Siguran sam da će Dejan biti uspešan i da će svake godine "izbaciti" nekog mladog igrača. Mi treba da imamo koncept klubova koji imaju dobre igrače i mlađe koji uz njih postaju dobri. Ajaks je to pokazao.

Doveli su (Dušana) Tadića, potpisali ga na sedam godina, ali zato uz Tadića, koji je najplaćeniji igrač u istoriji Ajaksa, sad prave mlade igrače. Pogledajte recimo koliko Salcburg ima igrača mlađih od 20 godina.

Dejan je kao mlad igrač dobio šansu u Zvezdi i siguran sam da će imati osećaj da "izbaci" novog igrača. To je dobro i za srpski fudbal.

Imate i veliki broj slika u kancelariji. Da li ste vi doneli bistu Živojina Mišića? 

- Bistu sam doneo zato što je Živojin Mišić bio seljačko dete. Kralj Milan, kad je abdicirao, postao je komandant vojske. Najzaslužniji je što je srpska vojska dočekala spremno Prvi balkanski i Prvi svetski rat. On je reformisao vojsku, uveo stajaću vojsku, ukinuo narodnu vojsku, naoružao vojsku... Između ostalog je akademiju otvorio za seljačku decu. Do tada je vojna akademija bila privilegija dece iz bogatih familija, ministarskih, činovničkih... Tako su u akademiju ušli Živojin Mišić, Stepa Stepanović i svi oni što su posle stvarali istoriju. 

Kako ćete provesti poslednje minute ove godine?

- Ja sam sa čistačima već u dva sata ujutru. Otkad sam na ovoj funkciji svaku Novu godinu provodim u Beogradu. To je jedna od loših strana ovog posla jer nisam sa porodicom i sa ljudima sa kojima treba da budem.