PREDATORI STEGLI OBRUČ OKO PRESTONICE! Drastično POVEĆANJE BROJA ŠAKALA u Beogradu
Uprkos brojnosti koja se stalno povećava, život ovih predatora je tajna za naučnike. Kako bi se više saznalo o "evropskim kojotima", stručnjaci Biološkog fakulteta, zajedno sa lovcima, prošlog petka su uhvatili mladunče od 11 meseci u okolini Jakova i stavili mu ogrlicu.
Narednih godinu dana oni će pratiti Joku, kako su je nazvali. Inače, u Evropi postoje samo tri obeležena šakala, dva u Sloveniji i jedan u Mađarskoj.
STIGLE LEPE VESTI: Beograd dobija osam novih uređenih skverova
Vesić: Zbog divljanja na Trgu Republike biće podnete prijave!
SEĆANJE NA ŽRTVE BOMBARDOVANJA BEOGRADA: Vulin i Vesić položili vence na Spomenik pilotima braniocima
Prema rečima prof. dr Duška Ćirovića sa Katedre za ekologiju i geografiju životinja Biološkog fakulteta, najviše šakala ima u Pančevačkom ritu, a zatim u sremskom i šumadijskom delu prestonice. Za povećanje njihove populacije krivci su ljudi. Divlje deponije sa ostacima hrane nalaze su svuda, što njima odgovara.
Zbog toga bi trebalo promeniti navike i ne bacati otpad na nedozvoljenim mestima. Tako je u blizini mesta gde je uhvaćena Joka bilo dosta uginiluh životinja, a samo nekoliko stotina metara dalje nalazi se poznati salaš.
- Bilo je potrebno pet meseci da se Joka uhvati u zamku - objašnjava profesor Ćirović. - Pomoću ogrlice i SMS-ova koje dobijamo, za godinu dana možemo saznati 2.400 podataka: na kojim teritorijama se kreće, koliko je blizu naselja... Kada budemo stavili foto-zamke, na osnovu fotografija ćemo znati da li su u grupama i koliko ih ima.
Ćirović ističe da su postavljene zamke za hvatanje šakala kako bi im stavili još četiri ogrlice koje Fakultet ima. Inače, one su dobijene na poklon, a cena jedne je oko 2.500 evra.
U Beogradu otvorena sezona Beogradskih noćnih marketa
Zbog ograničenih finanansijskih mogućnosti visokoškolske ustanove, ogrlica ima samo osnovnu funkciju praćenja, jer se za sve druge opcije, kao što su merenje otkucaja srca i praćenje položaja tela, dodatno plaća.
- Neobjašnjiv je fenomen da rastu broj i gustina populacije šakala, a odstrel je sve veći - navodi profesor Ćirović. - Zanimljivo je da oni mogu da žive sami, u paru ili u grupama sa oko 12 životinja. Nekoliko grupa šakala je registrovano na područuju Pančevačkog rita, gde ih ima najviše. Uglavnom se kreću noću.
Profesor Ćirović ističe da šakali ne napadaju ni ljude, ni životinje, i dodaje da nema većih čistača u prirodi od njih. Ove životinje su se u Zapadnoj Evropi pojavile tek pre desetak godina, i o njima se veoma malo zna.
Prema nekim saznanjima, kada se kreću u grupama, sa šakalima su i potomci. Međutim, nejasno je da li su sa njima mladunci iz ranijih okota ili trenutnih. Sličan je vuku, ima šiljatu njušku, duže uši i kraći, debeo rep.
Pokriven je kratkom, crvenkasto-smeđom dlakom. Kao i ostali iz porodice pasa, na prednjim nogama ima pet, a na zadnjim četiri prsta, sa debelim noktima koje ne može da uvuče. Telo mu je dugo oko metar, rep do 25 centimetara, a težak je do 15 kilograma.