"PUT KA OPORAVKU I BLAGOSTANJU" Danas se obeležava međunarodni dan šuma
Od vazduha koji udišemo do drveća koje koristimo, šume su ključne za naš život. Predstavljaju stanište za više od polovine svetskih kopnenih vrsta, a globalno više od milijardu ljudi živi u šumama i njihovoj okolini. Posle okeana, šume su najveće skladište ugljenika.
"PROIZVODNJA VAKCINA POČINJE USKORO" Lončar za rusku telezviziju: Srbija se sama borila za vakcine!
KOJA JE SVRHA VAKCINE? "Nema nikakve svrhe, volimo da se bodemo" - SUROV odgovor poznatog doktora antivakserima!
LEKARI DANAS ZASEDAJU, SUTRA PADA KONAČNA ODLUKA: Koje nas nove mere Kriznog štaba čekaju od ponedeljka?
Uprkos svim uslugama koje nam pružaju, šume uništavamo alarmantnom brzinom. Ljudski uticaji već su doveli do gubitka oko 40% svetskih šuma, a očekuje se da će se globalna potražnja za drvnim proizvodima utrostručiti tokom sledeće tri decenije.
- Nema nikakve sumnje da kvalitet našeg života u velikoj meri zavisi od očuvanih šuma. Regulišu klimu u kojoj živimo, ublažavaju poplave, čuvaju zemljište, obezbeđuju pitku vodu, pružaju utočište različitim divljim vrstama i još mnogo toga. Krajnje je vreme da ozbiljno promenimo naš odnos prema šumama kako bi i dalje mogle da nam pružaju ove egzistencijalne usluge. U narednom periodu, naše javne politike morale bi da postave konkretne i ambiciozne ciljeve u pogledu obnavljanja šumskih staništa, u smislu unapređenja njihovog ekološkog statusa, a ne jedino povećanja površine ili procenta pošumljenosti - ističe Goran Sekulić iz WWF Adrije.
WWF se u okviru svog programa "Zaštićena područja za prirodu i ljude" zalaže za transparentnije i otvorenije procese odlučivanja i planiranja u korišćenju prirodnih resursa.
U šumarstvu su ovi procesi i dalje zatvoreni i ograničeni uglavnom na uži krug institucija i javnih preduzeća. Učešće drugih sektora i šire javnosti na veoma je niskom nivou.
- Danas se već nalazimo u situaciji da svaki gubitak šumske površine, odnosno njena prenamena i izgradnja, predstavlja neprihvatljiv luksuz koji nanosi štetu celom društvu i to treba sprečiti po svaku cenu - dodaje Sekulić.
Prekomerna i bespravna seča šuma, nedostatak podataka o šumama u privatnom vlasništvu i slaba kontrola njihovog korišćenja, kao i negativni efekti klimatskih promena i zagađenja, samo su neki od problema u gazdovanju šumama u Srbiji.
Neophodno je da se u strateškim dokumentima za njihovo upravljanje promovišu i vrednuju njihove vitalne usluge koje nam pružaju - obezbeđivanje hrane, čiste vode i vazduha, lekova, rekreacije, građevinskog materijala - jednom rečju, egzistencije, navadeno je u saopštenju.
(Kraj) /drm