JEDINSTVENE U EVROPI: Šta se dogodilo sa čuvenim orguljama iz Doma sindikata?

orgulje u Domu sindikata / Izvor: Foto: Printscreen/RTS

Nakon okončanja pandemije korona virusa, u planu je restauracija naših, a po mnogo čemu jedinstvenih orgulja u Evropi

Malo je Beograđana koji se sećaju da su se nekada u Domu sindikata nalazile orgulje jedinstvene u Evropi. Oni retki koji ih pamte ponekada uđu u potpuno renovirano zdanje i pitaju portira šta je sa tim orguljama.

ZAMENIK GRADONAČELNIKA BEOGRADA OTKRIVA: Kako će proteći vikend u Srbiji i šta je cilj mera

Oglasio se Vesić: Šteta koju su huligani napravili iznosi 15 MILIONA DINARA

SINOĆNI NEMIRI DONELI BEOGRADU ŠTETU OD NEKOLIKO STOTINA HILJADA EVRA: Prodavnice pokradene, automobili goreli, izlozi razbijeni

Iza duge crne zavese, daleko od očiju javnosti, jedine orgulje u našoj zemlji koje se nalaze u koncertnoj sali. Datiraju iz pedesetih godina prošlog veka, teške su nekoliko tona, sa cevima i po 10 metara, prema proceni svetskih stručnjaka - redak primerak.

- Pedesetih godina Evropa je odlučila da tako velike orgulje ne treba da se prave u salama i onda su pravili manje orgulje. Ove orgulje su velike i pošto nismo bili u Evropi mogli su da stave te velike fenomenalne orgulje koje zvuče fantastično - rekao je kompozitor Zoran Simjanović.

Dve godine su ih pravili najbolji majstori u Nemačkoj na zahtev Centralnog veća Saveza sindikata. Koristili su puno drvo i najkvalitetnije metalne legure.

- Jedan sviraonik, četiri klavijature, jedan pedali i jedna soba posebna gde se nalaze kombinacije za pamćenje registara. Iza njih se nalazi taj drugi nivo na kome se nalaze svirale i mehovi, a na trećem nivou se nalaze svirale drugog i trećeg menuala - objašnjava ekspert za orgulje Lena Jelenković.

Sala Doma sindikata bila je mala da primi sve koji su želeli da čuju najbolje svetske umetnike na ovom instrumentu.

- Dom sindikata je stalno bio krcat, pun, ljudi su stajali sa strane i ispred vrata, nisu mogli da uđu, svakog meseca je dolazio jedan orguljaš i držao koncerte i narod je to voleo da sluša. Sve je to prestalo sa raspadom orgulja - rekao je Zoran Simjanović.

Poslednji put je na ovim orguljama koncert održao jedan od najboljih orguljaša u Evropi, Piter Keler 1998. godine. Da bi se na njima ponovo sviralo, potrebno je, između ostalog, da sa električnog pređu na elektronski sistem, a najvažnije je sačuvati ono po čemu su ove orgulje specifične.

- U to vreme je negde u Nemačkoj i u zapadnoj Evropi bilo zabranjeno praviti orgulje sa takvim registrima, a ovde su kod nas očigledno napravili jedne divne orgulje sa romantičnom dispozicijom, sa registrima kao što su štrajheri, gudački registri kao što su gamba, salicionar i mnogobrojni lepi osmostopni registri i orgulje imaju lepu toplu boju - istakla je Lena Jelenković.

Za restauraciju bi danas bilo potrebno oko milion evra. Firma koja ih je napravila u Nemačkoj više ne postoji, ali postoje oni koji su je nasledili i žele da učestvuju u popravci. Pregovori su počeli i očekuje se da će biti nastavljeni kada se smiri epidemiološka situacija u svetu.

SMEĆE, POLOMLJENI IZLOZI, ZAPALJENI KONTEJNERI: Ovako izgleda Beograd jutro nakon protesta (FOTO)