STIGLE POHVALE IZ NEMAČKE za našu zemlju i Beograd: Srbi nama Nemcima DRŽE LEKCIJU! Treba da učimo od njih!
Srbija, koju mnogi povezuju sa ratovima, želi da iskoristi digitalizaciju za transformisanje privrede i društva, ističe se u članku nemačkog magazina "Fokus" u kome se navodi nekoliko "svetionika" nauke i privrede na kojima, kako navodi autorka, "premijerka Ana Brnabić "napaja" svoj politički program".
RADOVI KASNE, ALI SE BLIŽE KRAJU: Rekonstrukcija Balkanske ulice gotova do 1. decembra
- Kada mislite na Beograd, mislite li tada na rat? Onda morate da posetite ovu zemlju! Ovdašnja Vlada nam po pitanju digitalizacije upravo očitava lekciju. Jedan putopis u nastavku - piše Štefi Černi, osnivač Digitalne konferencije DLD, pod okriljem koncerna Hubert Burda Media.
U tekstu se primećuje da je Beograd skoro na pola puta između Berlina i Tel Aviva, pa se, kako se dodaje, ima osećaj da srpska prestonica podseća upravo na te gradove.
- Socijalistička nadmenost, brutalizam i zgrade globalizma od čelika i stakla, stoje pored stilova baroka, jungenstila, grindercajta i neogotike. Sivo i šareno se smenjuju. Fasada koja otpada pored šljaštećih staklenih zgrada. Padovi i usponi - piše u tekstu.
Grad Beograd preuzeo od opština nadležnost nad građevinskim inspekcijama
Autorka primećuje da su sve uličice i ulice u starom gradu pune stolova i objašnjava da je to tradicija.
- Već 1880-tih je u Beogradu bilo preko 200 kafića u kojima su se sretali građani, pisci i intelektualci. Ova kultura kafenisanja je opstala do dana današnjeg. Uz to su nastali barovi i klubovi koji bi isto tako mogli da se nalaze u Berlinu ili Njujorku. U svakoj ulici knjižare i male galerije pored prodavnica suvenira i međunarodnih brendiranih robnih marki - konstatuje Štefi Černi.
Ona, međutim, naglašava da se ovaj beogradski miks - "još uvek pravi".
- To nije ta velika jednoličnost koja se nudi u velikim šoping molovima koji su smešteni oko centra grada. Osećam neko pucketanje u ovom gradu. Ono uzbuđenje pred polazak. "Berlin on Acid" tako ovaj osećaj opisuje međunarodno poznata DJ-ka Đane Tijana T - piše u tekstu.
- Međutim, dešava se mnogo više nego što golim okom može da se vidi. Kafići i živopisna kulturna scena su hranjivo tlo i antipod naporima srpske Vlade, pod vodstvom tek 43-godišnje Ane Brnabić, da zemlju uz pomoć digitalizacije transformiše i modernizuje. To se ne dešava slučajno. Ovde rade ekscelencije u nauci i privredi - ističe Štefi Černi.
Ona navodi Branka Milutinovića, koji je napustio svoj posao u Majkrosoftu da bi u Beogradu osnovao Nordeus, Mobile-gaming kompaniju, koja je sa svojih 100 saradnika smeštena u kancelarijama koje podsećaju na Silikonsku dolinu.
SEDNICA SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA: Usvojena odluka o otpisu duga Galenici
- On slovi za srpskog Marka Zakerberga i govori na sličan samouveren način o budućnosti svog preduzeća i srpske digitalne privrede - dodaje se u tekstu.
Pored toga, pominje se Institut za fiziku Beogradskog Univerziteta gde se istražuju bezbednosne tehnologije na osnovu kompleksnih molekularnih struktura krila leptira, kao i Institut Bio Sense, jedan od vodećih naučnih instituta u Evropi za digitalnu poljoprivredu, smešten u Novom Sadu - gradu, koji je "bastion za programere i IT stručnjake".
Podignuta najveća srpska zastava na BEOGRADSKOM AERODROMU
- Na ove svetionike premijerka Brnabić napaja svoj politički program. Oni takođe mame srpske emigrante da se vrate u Beograd i Novi Sad, kako bi radili na izgradnji zemlje i usmerili je ka digitalnoj budućnosti. Preusmeravanje obrazovanja zauzima u ovom konceptu isto tako centralnu ulogu kao digitalizacija države - ističe se u tekstu i dodaje:
-To je put od kojeg i mi u Nemačkoj možemo što-šta da naučimo - napisala je ona.
Članak se završava navođenjem centralnih tačaka tog plana - IT i programiranje su obavezni predmeti u osnovnim školama, IT oprema, digitalni udžbenici i internet pristupi treba do 2019. da budu dostupni svim školama u zemlji, ponuda specijalnih IT kurseva u srednjim školama je upetostručena, dok se tehnički fakulteti na srpskim univerzitetima se proširuju kako bi mogli da prime 20 odsto studenata više nego do sada.
Budžet od milion evra će se u sledećih nekoliko godina koristiti specijalno za izgradnju infrastrukture za digitalna preduzeća, profesionalno usavršavanje i prekvalifikacije u tehničkom i IT sektoru će se posebno podržavati, kako bi se pokrila rastuća potreba za IT stručnjacima, inicijative u odnosu na eUpravu treba da povećaju efikasnost i transparentnost rada državnih institucija, kao i da doprinesu borbi protiv korupcije, a poreske pogodnosti učiniće ulaganja u nauku i digitalni IT-sektor atraktivnijim, ukazuje Štefi Černi.