Vesić i Đorđević položili venac na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu

Gradski menadžer Goran Vesić i ministar  rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja  Zoran Đorđević položili su danas venac na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu. 

Vesić je ovom prilikom naglasio da se Grad Beograd sa poštovanjem odnosi prema žrtvama Holokausta i podsetio da je, na žalost, u našem gradu tokom rata bilo nekoliko koncentracionih logora, a jedan upravo na Starom sajmištu. 

– Veoma smo ponosni što smo poslednjih nekoliko godina uradili zaista krupne korake da očuvamo sećanje na žrtve Holokausta u Beogradu. Pre četiri godine smo 10. maj proglasili Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, a taj datum smo uzeli jer je tog dana 1942. godine nemačka okupaciona komanda proglasila Beograd gradom bez Jevreja. Od oko 16.000 Jevreja koliko je živelo na teritoriji nemačke okupacione zone u Srbiji, oko 90 odsto ih je stradalo ovde na Starom sajmištu – rekao je Vesić.

On je dodao da se Grad trudi da čuva sećanje na sve ove žrtve i u saradnji sa Vladom Republike Srbije zajednički radi na pripremi zakona koji će regulisati status Starog sajmišta.

– U međuvremenu smo učinili krupne korake u smislu raseljavanja centralne kule i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa kako bismo zajedno sa Vladom Republike Srbije posle donošenja zakona krenuli u pretvaranje Starog sajmišta u memorijalni centar – istakao je gradski menadžer dodavši da je, kada je prošlog decembra boravio u Izraelu, razgovarao sa predstavnicima Jad Vašema da ovde bude osnovan njihov obrazovni centar.

 On je istakao da se Srbija i Beograd na ovaj način odužuju žrtvama Holokausta, građanima Beograda koji su stradali samo zato što su bili Jevreji, Romi, Srbi ili antifašisti kao i da ne smemo dozvoliti da se žrtve zaborave jer na taj način možemo biti u situaciji da nam se to i u budućnosti ponovi.

Ministar Đorđević je podsetio da su na ovaj dan 1945. godine dve grupe jasenovačkih logoraša pokušale da probiju ustaške i straže i domognu se slobode, a kako je rekao, svega sto njih je uspelo u tome. 

–  U genocidu nad našim narodom na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema stradalo je 700.000 muškaraca, žena i dece pretežno srpske, ali i romske i jevrejske nacionalnosti. U toj monstruounoj veštačkoj fašističkoj tvorevini Nezavisnoj državi Hrvatskoj od sredine 1941. do sredine 1945. godine danonoćno su radila i tri koncentraciona logora namenjena isključivo ubijanju dece kroz koja je prošlo više od 33.000 dece od kojih je ubijeno njih 20.000 – rekao je Đorđević.

On je dodao da bi posle ovakvih činjenica svaki čovek zanemeo od užasa i da niko od nas ne treba da ćuti o ovom  genocidu, ali i da treba da nastavimo da razvijamo dobrosusedske  odnose i prevazilazimo razlike i sukobe iz prošlosti negujući svoj evropski put.

Na Spomenik žrtvama genocida vence su položili predstavnici Udruženja logoraša „Jasenovac 1941. – 1945”, porodice žrtava, predstavnici više ministarstava, diplomatski kor, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Beograda i Saveta romske nacionalne manjine.