VESIĆ: Sledeće nedelje idejno rešenje za novi Muzej grada Beograda u Resavskoj ulici

 Gradski menadžer je tom prilikom najavio da će se sledeće nedelje izabrati idejno rešenje za novu zgradu muzeja, koji će se nalaziti u Resavskoj ulici. On je pozvao javnost i sve zainteresovane da posete izložbu predloženih idejnih rešenja i da kažu svoj sud. Sledeće godine, dodao je Vesić, očekuje se generalni projekat, a onda i sama rekonstrukcija zgrade u Resavskoj 40b.

– U decembru će biti tri godine kada smo tadašnji sekretar za kulturu grada Beograda a sada ministar kulture Vladan Vukosavljević i ja održali sastanak sa direktorom Muzeja grada Beograda Tatjanom Korićanac i dogovorili da zgrada bivše Vojne akademije iz 19. veka bude preuređena u Muzej grada Beograda. Tokom ove tri godine prošli smo mnoge prepreke, rešavali imovinsko-pravne odnose i druge uglavnom birokratske probleme i konačno došli do trenutka kada ćemo na konkursu izabrati rešenje po kojem će se ova zgrada rekonstruisati. Ponosan sam zato što smo uspeli i zahvalan svima koji su učestvovali u ovom istorijskom poslu – rekao je Vesić.

Naš budući muzej grada biće sa svojih 13 hiljada kvadrata najveći muzej u Srbiji, kako i dolikuje Beogradu.

– U njemu svoje mesto treba da dobije skoro sedam hiljada godina naše istorije, kulture i tradicije. Kada budemo izabrali idejno rešenje, pristupićemo izgradi glavnog projekta, a potom ćemo pokrenuti veliku kampanju u kojoj želimo da obezbedimo novac za rekonstrukciju gradskog muzeja. Radujemo se ovoj kampanji jer Muzej grada Beograda treba da „grade” svi Beograđani bez obzira da li žive sada u našem gradu ili ne. To je naša obaveza prema budućim generacijama. Stekli su se uslovi da krenemo u realizaciju ovog istorijskog poduhvata, da Beograd konačno dobije svoj muzej kako bi u njemu dobilo svoje mesto i bilo dostupno javnosti sve što imamo u našim depoima. Biće to moderan muzej kakav naš glavni grad zaslužuje – istakao je Vesić.

Novu Vojnu akademiju projektovao je 1899. godine Dimitrije Leko kao drugi deo kompleksa Vojne akademije započetog 1850. duž ulice Kneza Miloša. Ovaj objekat, izveden u stilu akademizma, u potpunosti je završen posle Prvog svetskog rata.

– Izložba „Blago Singidunuma” deo je bogate zbirke Muzeja grada Beograda, kojom se pokazuje i bogata istorija grada, odnosno kako se razvijao u antičko doba. Svi možemo da budemo ponosni na to, ali i da naučimo nešto o prošlosti ovog podneblja – rekao je Vesić.

Direktorka Muzeja grada Beograda Tatjana Korićanac je navela veliku zahvalnost koju muzej duguje svom osnivaču, Skupštini grada Beograda, ali i Sekretarijatu za kulturu koji finansijski pomaže rad ove ustanove. Takođe, zahvalila je i gradskom menadžeru Vesiću na ličnoj ideji i naporima da grad konačno počne da uređuje prostor u kojem će se naći Muzej grada Beograda.

Postavka sadrži 192 primerka rimskog nakita od plemenitih metala, dragog i poludragog kamena, a veći deo do sada nije bio poznat javnosti. Nakit pokazuje kulturno nasleđe Beograda i obuhvata period od prvog do petog veka. Izložbu prati obimna publikacija, autora Slavice Krunić, muzejskog savetnika, i višeg kustosa Milorada Ignjatovića. Otvorena je do 15. januara 2017. godine.