Kako su propali DS i DSS: Od nosioca promena do izneverenog poverenja i NESTANKA sa političke scene
Beogradski izbori nisu doneli mnogo iznenađenja što se rezultata tiče, ali nose sa sobom dve činjenice koje možemo nazvati istorijskim, SNS je ostvarila pobedu uz najveći broj dobijenih glasova ikada, a bivše okosnice srpske političke scene, DS i DSS, ostale su daleko ispod cenzusa, čime je definitvno završena jedna era. Period od osnovanja početkom devedesetih, preko borbe protiv Miloševića, pa zatim dolaska na vlast 5. oktobra, nekada najmoćnije partije koje su držale sve poluge vlasti u državi, završavaju na marginama koje su možda poslednje stanište ovih organizacija, pre konačne propasti.
Pročitajte i:
Kada su objavljeni prvi rezultati izbora u Beogradu, 4. marta uveče, postalo je jasno da neke stvari više nikad neće biti iste. Bastion glasova DS-a i nešto nacionalnijeg DSS-a, bivših najmoćnijih političkih organizacija u zemlji, zauvek se raspao i poslao ove dve stranke zauvek u prošlost.
DS je u koaliciji sa nekoliko manjih partija osvojila 18.286 glasova, odnosno 2,45 odsto podrške birača. Za DSS je glasalo 9.084 birača, a osvojenih 1,12 odsto je prava katastrofa za stranku koja je nekada "vedrila i oblačila" Srbijom.
Debakl DS-a priznao je i njihov sadašnji lider Dragan Šutanovac, a to je uslovno rečeno najveće iznenađenje izbora, mada je pad ove stranke bio očigledan posle 2012. kada su nezaustavljivo krenuli ka propasti.
- DS je osnovana 3. februara 1990. godine, odnosno obnovila je rad i postojanje započeto 1919. u Kraljevini SHS, a koje je ugašeno nastankom SFRJ. Nakon ponovnog osnivanja, za njenog predsednika je izabran Dragoljub Mićunović.
- Početkom 1994. za predsednika je izabran Zoran Đinđić, a tri godine kasnije postao je gradonačelnik Beograda. Srpska prestonica od tada važi za bazu glasača DS.
- Nakon 5. oktobra Đinđić postaje premijer, a DS postaje stožer nove republičke vlasti i praktično najmoćnija organizacija u zemlji. Nakon ubistva Đinđića, stranku preuzima Zoran Živković. Ubrzo, 2004. Boris Tadić postaje predsednik DS, a zatim i predsednik Srbije.
- DS ima apsolutnu moć u Srbiji od 2008. pa sve do 2012. kada Tadić gubi predsedničke izbore, a zatim ne uspeva da formira vladu, pa zauvek odlaze sa vlasti. Stranka je kopnila od tada, ostvarujući sve lošije rezultate i gubeći poverenje naroda. Lideri su se smenjivali redom, ali nijedan nije uspeo da povrati pređašnji uticaj. Nakon Tadića, stranku je preuzeo Pajtić, zatim Dragan Đilas koji je i finansijski upropastio, a azatim napustio, a na kraju i Dragan Šutanovac pa je stranka sada konačno potonula.
Analitičar Božo Spasić dodaje da se gubitak pozicije DS pre svega se ogleda u tome što je izgubila poziciju unutar opozicije, tako da su je Đilas, Jeremić i ih svi ostali u potpunosti razbili.
- Ono malo članstva što je ostalo, Đilas, Jeremić su preuzeli na sebe, a time su privukli i ono malo glasača što je bilo ostalo. Očito da je Dragan Šutanovac kao samozvani lider te stranke, jer još uvek nije jasno po kom kriterijumu je i postao predsednik te stranke sem po nekom nasleđivanju, nije kapacitet koji može da mobiliše ne samo opoziciju, već manje-više ni Demokratsku stranku. U DS nema više nijednog autentičnog člana, svi su negde otišli, prešli ili čak prestali i da se bave politikom - kaže naš sagovornik.
BEOGRADSKI IZBORI: Sve što treba da znate o proteklim izborima u Beogradu
Analitičar Dejan Vuk Stanković daje slično mišljenje o uzrocima propasti DS.
- Oni su žrtve ukupnih odnosa u opoziciji, a činjenica je da se ta partija od 2012. godine više puta raspadala. Negde je to moralo da se prelomi, a prelomilo se na okolnosti da je iz te stranke u veoma kratkom periodu otišlo mnogo onih koji su bili njeni lideri, njeni zaštitni znaci. Takođe, prelomilo se i jer je jedan deo birača koji se još uvek politički izjašnjava otišao najpre prošle godine kod Saše Jankovića, a sada kod Dragana Đilasa. Dakle, Demokratska stranka je platila cenu jednim delom zbog onoga što se desilo 2012. godine na ovamo, a to je jedan stalan proces unutrašnje dezintegracije, a druga cena koja je plaćena zbog toga što je to biračko telo naviklo da se identifikuje sa drugim kandidatom, prvo sa Jankovićem, a sada sa Đilasom, što je DS stavilo u nepovoljni položaj – objašnjava Stanković za portal SrbijaDanas.com.
Upravo je kao proces dezintegracije DS-a nastao i DSS.
DSS osniva grupa intelektualaca koji se izdvajaju iz DS-a jula 1992. godine. Stranka se demokratskim i parlamentarnim sredstvima borila protiv Miloševića, izbegavajući proteste na ulici.
Dosledna borba protiv režima i ugled koji je lider stranke Vojislav Koštunica imao u narodu lansirala ih je do istorisjke uloge za vreme 5. oktobra.
- Predsednik DSS Vojislav Koštunica postaje zajednički kandidat opozicije na izborima 2000. i nakon 5. oktobra postaje predsednik Jugoslavije. Ostaje na funkciji sve do rasformiranja države, izvedenog stvaranjem Srbije i Crne Gore. Ubrzo napuštaju Vladu Srbije 2002., a ponovo postaju nosioci koalicije koja je formirala vlast 2003. godine. Lider stranke Vojislav Koštunica postaje premijer.
- Sve do 2008. stranka je u svom zenitu i ima apsolutno najveći uticaj u političkom životu Srbije. Funkcionišu kao opozicija od 2008. uz sve primetniji pad podrške.
- Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. DSS nije prešla cenzus i postala je vanparlamentarna stranka prvi put od svog osnivanja. Vojislav Koštunica je podneo ostavku, a posle kratkog predsedavanja Aleksandra Popovića, na čelo stranke dolazi Sanda Rašković Ivić.
- Na izborima 2016. DSS nastupa u koaliciji sa pokretom Dveri. Zvanične informacije dostavljene iz Republičke izborne komisije pet dana kasnije pokazale su da koaliciji nedostaje jedan jedini glas za prelazak cenzusa od 5%. Ostale opozicione vođe su pozvale svoje glasače da na mestima na kojima će se izbori ponoviti glasaju za DSS — Dveri. Nakon ponovljenih izbora, koalicija je ušla u skupštinu sa 13 poslaničkih mesta, od kojih je 6 pripalo DSS-u.
- Sanda Rašković-Ivić isključena je iz DSS-a oktobra 2016. godine, zato što je odbila da po odluci predsedništva stranke iz poslaničkog kluba isključi Đorđa Vukadinovića. Time je DSS ostao bez svog poslaničkog kluba i sa šest spao na tri poslanika.
- Stranku u maju 2017. preuzima Miloš Jovanović koji je promene u stranci nazvao smenom generacija posle koje stranka opet treba da krene uzlaznom putanjom, ponovo postane pijemont okupljanja nacionalno svesnih snaga i zadobije povrenje birača.
Miloš Jovanović, predsednik DSS, pričao je za portal SrbijaDanas.com šta se promenilo u programu ove stranke, jesu li ostali verni evroskepticizmu i kakvi su principi sada vodilje politike koju zastupaju.
- Ostali smo dosledni, promišljeni, temeljni, verni političkom opredeljenju da je Srbija iznad svega. Posvećeni smo očuvanju Kosova i Metohije kao dela naše zemlje. Zalažemo se za saradnju sa EU, ali ne i članstvo. Imamo potpuni kontinuitet sa dosadašnjom politikom DSS-a. Razlikujemo se po energiji i strukturi koja je sada podmlađena i agilnije komunicira sa novinarima i sa javnošću – rekao je Jovanović.
Jovanović kao suštinsku ističe distancu prema određenim događajima iz prošlosti.
- Prošlo je 17 godina od 5. oktobra. Taj događaj je morao da se dogodi, a Vojislav Koštunica je imao izuzetno važnu, pozitivnu ulogu. Sada pravimo bilans tog perioda, a on nije zadovoljavajući, čeka nas mnogo posla, nemamo problem da preispitamo delovanje, da priznamo neke greške - rekao je Jovanović.
GIK usvojila Zapisnik o radu na utvrđivanju rezultata izbora: VUČIĆEVA LISTA UBEDLJIVO POBEDILA
DSS je oduvek važila za nacionalno opredeljenu stranku, ali sa snažnim uporištem u građanstvu, a posebno u urbanim sredinama, pa je njen razočaravajući rezultat u Beogradu možda i poslednji trzaj glavnog nosioca petooktobarskih promena.
DS i DSS zajedno predstavljaju najveću opomenu svima u političkom životu Srbije kako je svako ko izneveri poverenje građana Srbije kad-tad osuđen na nepovratni proces laganog nestajanja sa političke scene.