TUGA I BOL NE JENJAVAJU: Šest godina od smrti Alekse Jankovića
Aleksa Janković je 10.maja 2011. godine izvršio samoubistvo zbog vršnjačkog nasilja
Šest punih godina je prošlo od tog 10. maja 2011. godine kada je Aleksa Janković skočio sa trećeg sprata zgrade u kojoj je živeo jer više nije mogao da izdrži verbalno i fizičko zlostavljanje od strane svojih vršnjaka iz škole.
PISMO ALEKSINE MAJKE MINISTRU: Jedno dete spava u mraku! Grob i krevet njegov čisti se lopatom
Duže od osam meseci Aleksu su vršnjaci jurili, vređali, pretili, tukli. Škola je znala za zlostavljanje, direkotrka je znala za zlostavljanje, odeljenski starešina je znao za zlostavljanje. Bili su obavešteni i školski policajac, Crveni krst, policija i Školska uprava grada Niša. Škola nije uradila ništa, pustili su da u takvoj atmosferi svane i kobni 10. maj. Škola, koja bi trebalo da bude mesto gde deca s radošću odlaze, gde stiču prijatelje za ceo život postala je Aleksino mučilište.
U godinama nakon Aleksine smrti, roditelji ovog dečaka vodili su bitku sa Osnovnom školom “Sreten Mladenović Mika” kako bi dokazali da nastavnici i zaposleni nisu zaštitili Aleksu. Ove tvrdnje roditelja ispostavle su se kao tačne, te je sud 2016. godine naložio da im škola isplati 1,5 miliona dinara.
Aleksini roditelji se od smrti svog sina grčevito bore za to da nijedno dete više ne bude žrtva vršnjačkog nasilja, da se ono prepozna, da se nastavnici koji ne prijave zlostavljanje kazne. Sve to objedinili su u inicijativi za "Aleksin zakon" koji je ušao u skupštinsku proceduru. Taj zakon trebalo bi da dopuni propuste u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o zaštiti prava deteta.
MAJKA POKOJNOG DEČAKA: Usvojite što pre Aleksin zakon i sprečite vršnjačko nasilje!
Ovaj zakon doneo bi mogućnost da se nasilnik isključi iz škole na period do trideset dana, a da za to vreme rade stručne službe. Takođe ovim zakonom nesavsesni nastavnici koji prepoznaju nasilje, a ne reaguju adekvatno bili bi kažnjeni.
Ovaj zakon bi trebalo da spreči da ni jedno dete više nikada ne doživi Aleksinu sudbinu. Ipak, decu bi i pored svih zakona ovog sveta trebalo da učimo i onim što pravo ne propisuje - ljubavi i empatiji. Da treba da budu drugari, da pomognu onima koji su u nevolji. Da kada vide da im neko maltretira prijatelja prijave to. Da je škola mesto u kome treba da postanu učeni, ali i dobri ljudi. Da život nema cenu.