BEOGRAD DANAS: Biser Beogradskog Zelenila - Botanička bašta “Jevremovac”
Gde je i šta predstavlja Beograd danas? Švajcarski arhitekta Le Korbizije je jednom prilikom izjavio: “Beograd je najružniji grad na svetu, na najlepšem mestu na svetu.”. Slažemo se sa delom o najlepšem mestu na svetu, a u okviru projekta “Beograd danas”, daćemo sve od sebe da demantujemo prvi segment Le Korbizijeove tvrdnje i istaknemo koliko je diverzitet, koji je obeležio bogatu istoriju našeg glavnog grada, važan i koliko se zapravo lepote krije u šarenilu stilova, epoha i kultura, koje su strujale gradom kroz njegovu hiljadugodišnju prošlost.
U srcu Beograda, ušuškana između urbanog vrveža, nalazi se jedno od najdragocenijih prirodnih blaga glavnog grada - Botanička bašta "Jevremovac". Ova čarobna oaza zelenila, puna retkih biljnih vrsta, predstavlja pravu riznicu prirodnih lepota i botaničkog znanja. Osnovana davne 1874. godine, bašta je prvo i najstarije botaničko stanište u Srbiji, a njeno osnivanje je neodvojivo povezano sa imenom velikog srpskog botaničara Josifa Pančića.
Najlepši dragulj Orzena - Vodopad “Ripaljka” i priroda koja ostavlja bez daha
ŽIVOPISNA MIONICA: Šta sve nudi biser Zapadne Srbije - pored lekovite banje i istorijskog sela, ne zaboravite i ovo (FOTO)
ŠABAČKO JEVREMOVO ZLATNO DOBA: Petnaest godina kulturnog, ekonomskog i medicinskog procvata grada
Uzvišeni baštovanski poduhvat, koji je podario Beogradu i Srbiji mesto posvećeno botanici i naučnom istraživanju flore, počeo je da se ostvaruje kada je Kralj Milan Obrenović s podrškom Ministarstva prosvetnih i crkvenih dela podigao Staklenu baštu 1892. godine. Ovaj impozantni staklenik je izgrađen u viktorijanskom stilu i obuhvata oko 550 m² površine. Danas je dom više od 1000 tropskih, subtropskih i mediteranskih biljnih vrsta, koje su grupisane prema geografskom i ekološkom poreklu. Njegov prostrani svod čuva raskošan biljni svet tropskih kišnih šuma u južnom krilu, dok severno krilo očarava posetioce bogatstvom sukulentnih biljaka i simboličnim kamenim vrtom.
Posebno mesto u "Jevremovcu" zauzima impresivni Japanski vrt, koji svojim jednostavnim i harmoničnim dizajnom osvaja srca posetilaca. Kamen, voda i biljke čine osnovne elemente ovih bašta, a njihovo balansiranje i grupisanje odražavaju duboko ukorenjeni japanski duh i poštovanje prema prirodi. U harmoniji sa prirodnim elementima, ova bašta postaje pravi mirni kutak za meditaciju i uživanje u lepoti biljnog sveta.
Svaka od 14 površina u otvorenom delu bašte ima svoju jedinstvenu priču. Sistematske parcele, kamenjari, bazeni sa lokvanjima, lavirint bambusa, dečiji kutak i druge celine predstavljaju bogatstvo biljnog fonda koji obuhvata preko 1300 vrsta. Tu su primerci stogodišnjih hrastova lužnjaka, veličanstveni kavakaski zelkovi, borovi, ariši, smrče, tise, kedrovi, čempresi i mnoge druge vrste. Na nekoliko stotina metara kvadratnih u Botaničkoj bašti "Jevremovac" možemo pronaći ne samo pluća Beograda već i pravo "muzejsko blago" flore Balkanskog poluostrva.
U srcu ove prirodne lepote skriva se i institucija naučnog značaja - Herbarijum Univerziteta u Beogradu smešten u Institutu za botaniku. Ovaj herbarijum obuhvata preko 250.000 uzoraka vaskularnih biljaka, a među njima se posebno ističe zbirka Josifa Pančića. Sačuvani herbarski primerci iz XIX veka pružaju dragocen uvid u bogatstvo flore Srbije, Crne Gore i Bugarske.
Pored naučne vrednosti, Botanička bašta "Jevremovac" krije i bogatu botaničku biblioteku koja broji preko 7000 knjiga i preko 300 naučnih i stručnih časopisa. Njen fond, koji seže do XVI i XVII veka, sadrži raritetna izdanja i prava bibliotečka blaga.
Botanička bašta "Jevremovac" predstavlja simbol predanosti prirodi, naučnom istraživanju i očuvanju biljnog bogatstva. Njena impozantna zbirka biljnih vrsta i značajne naučne vrednosti čine je ponosom Beograda i mesto na kojem se svako može naučiti šta znači voleti prirodu i negovati je sa strašću i poštovanjem.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.