BILO VIŠE OPCIJA DA SE IZBEGNE BOMBARDOVANJE NATO-a: Ovo je jedna od njih
SR Jugoslavija je rešenje 1999. mogla da traži i kroz Rezoluciju UN za mir iz 1950. godine, koja je doneta povodom rata u Koreji. Ona bi omogućila da Generalna skupština preuzme ulogu Saveta bezbednosti, pa da ona naredi neke mere, ali ni za to nije postojala politička volja.
Boris Krivokapić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union Nikola Tesla“ u Beogradu, objašnjava da kada velike sile odluče da napadnu nekoga, izbegavaju da to nazovu ratom.
Srpski posmrtni običaji: Svi znate ko su bile NARIKAČE, a znate li za DUŠNOG BRAVA? Njemu ide sve POKOJNIKOVO
POLICIJA IZAŠLA NA ULICE, POČELA VELIKA PROVERA: Narednih SEDAM DANA morate ispoštovati OVE TRI STVARI
POČINJE UPIS ĐAKA PRVAKA: Od danas i zvanično postaju "školarci"
U prošlosti su države imale pravo da vode ratove, to je bio jedan od atributa suverenosti. Posle Prvog svetskog rata došlo je do ograničenja tog prava, a nakon Drugog zabranjena je ne samo upotreba sile, već i pretnja silom, rekao je Krivokapić i dodao da je dozvoljena sila samo ako se radi o samoodbrani i to po Članu 51. Povelje Ujedinjenih nacija i kada je reč o kolektivnim merama koje UN preduzimaju protiv neke države agresora.
- Kada svetske sile imaju potrebu da vode neki oružani sukob, onda izbegavaju da ga nazovu ratom. Za njih je to kampanja, angažovanje, bombardovanje, operacija… Dakle, ako bi rekli da su poveli rat protiv nekoga, onda bi bili agresori. Mnogi su zaboravili da su UN sistem kolektivne bezbednosti, organizacija koja treba da pritekne u pomoć žrtvi agresije. U Savetu bezbednosti, koji je trebalo da oceni da se radi o agresiji, ključna mesta bila su upravo agresorska, od pet stalnih članica tri su učestvovale u agresiji na našu zemlju: SAD, Francuska i Velika Britanija - podseća Krivokapić.
Još 1999. Krivokapić je objavio knjigu "NATO agresija na Jugoslaviju, sila iznad prava“, a u novembru iste godine su mu na stručnom skupu o međunarodnom pravu u Španiji sve kolege, uključujući i Amerikanca sa Harvarda, rekli da je to bila agresija, nisu imali nikakvu dilemu. Ipak, ovaj dobar poznavalac međunarodnog prava kaže da je SR Jugoslavija rešenje mogla da traži i kroz Rezoluciju UN za mir iz 1950. godine, koja je doneta povodom rata u Koreji. Ona bi omogućila da Generalna skupština preuzme ulogu Saveta bezbednosti, pa da ona naredi neke mere, ali ni za to nije postojala politička volja.
Ono što je za nas dobro, prema Krivokapićevom mišljenju, jeste da se situacija danas umnogome promenila u odnosu na tu 1999. i da se i dalje menja.
- Više ne živimo u unipolarnom svetu sa jednim centrom moći, sada velike sile kontrolišu jedna drugu, što je u interesu celog sveta - dodaje ovaj stručnjak za međunarodno javno pravo.
Što se tiče pojedinih zamerki da je trebalo da radimo više na prikupljanju dokaza kako bismo mogli da tužimo NATO, Krivokapić kaže da nama dokazi nisu potrebni i da je samo otpočinjanje akcije dovoljan dokaz agresije.
- Ljudi obično imaju negativan odnos prema međunarodnom pravu i pitaju se kako je ovo moglo da nam se dogodi, ali život nije pravedan. U međunarodnim odnosima mnogo toga funkcioniše dobro, ali se ponekad događaju ekcesi kada se pravo drastično krši, što se desilo i nama - kaže profesor Krivokapić.
SUNČANI PONEDELJAK JE PRED NAMA, ipak ne radujte se LETU UNAPRED: Promena vremena je VEOMA BLIZU!
OBRATITE PAŽNJU NA LEGITIMACIJU! Danas kreće PROBNI POPIS! Evo šta će vas sve pitati!
NOVA OPASNOST: Sekte u Srbiji sve više VRBUJU nove članove PREKO INTERNETA, upozoravaju stručnjaci!
Tužba protiv Alijanse je, prema mišljenju profesora Krivokapića, nerealna, jer bismo teorijski mogli da tužimo NATO države Međunarodnom sudu pravde.
- Za njega je specifično što strane u sporu mogu da budu samo države, ali da bi druga strana ušla u spor, ona mora da se saglasi. Prema tome, mi možemo da tužimo SAD, a oni mogu da kažu da ne žele da se "igraju sa nama". Druga opcija je da tužimo te zemlje pred svojim sudom, ali nećemo ostvariti presudu, nego ćemo samo pokvariti odnose. Treća opcija je da pojedinci tuže zemlje pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali ni tu nećemo postići nikakav uspeh. Na kraju nam ostaje još jedna mogućnost koja je je istovetno osuđena na propast, a to je da tužimo države NATO-a pred njihovim sudovima - zaključuje Boris Krivokapić.