BOŽIĆ U POMORAVLJU: Česnica je nezaobilazna, ali pored novčića mora imati još nekoliko simbola, pogledajte koje!
Običaji se prenose sa koleno na koleno i dosledno se poštuju i danas
Sva mesta na obali srpske najveće reke, Velike Morave, sa velikom radošću dočekuju Badnji dan i Božić. Božić se praznikuje tri dana, a glavni simboli u svakom domu u Pomoravlju su Badnjak, žito, sveća, i česnica.
U ČESNICU NE IDE SAMO PARICA: Šta sve treba da se stavi u božićni kolač za zdravlje i sreću?
U ORAHOVCU BADNJAK NE SME DA PADNE NA ZEMLJU: Običaji proslave Božića razlikuju se od mesta do mesta
KO NE TREBA DA POSTI NA BADNJI DAN: Običaji kažu da su tri grupe ljudi izuzete od posne hrane
Na Badnje veče, domaćin ili domaćica kuće, okuplja svoju unučad, i zajedno sa njima iz dvorišnog senjaka nosi korpu (kotaricu) punu slame. Domaćin ili domaćica uzvikuju "piju piju", a unučad uzvraća sa "kva kva". Ta graja čuje se sve do ulaska u kuću i sobu za goste, a slama iz korpe baca se svuda po domu.
Domaćin zatim stavlja korpu ispod trpeze. Ona simbolizuje jasle Isusa Hrista, iz pećine u Vitlejemu. Simbolika ovog običaja je jasna - kao što kvočka prikuplja svoje piliće pod krila, gde ih greje i čuva, tako isto roditelji brinu o svojoj deci, a Hrist o svim ljudima.
Celog Badnjeg dana jede se posna hrana, a za trpezom obavezno mora biti pasulj, domaći hleb, paprike sa lukom, kiseo kupus, suvo i koštunjavo voće.
Sutradan, u ranu zoru i odrasli i deca se pričešćuju u svom domu. Pored ognjišta smešta se Badnjak i drvo dren. Ukućani se uz čašu crnog vina i ploda sa drena pričešćuju, a zatim najmađi član porodice badnjakom džara vatru izgovarajući sledeće reči: "koliko iskrica toliko sreće, koliko iskrica toliko zdravlja, koliko iskrica toliko nakota u štali, loze u vinogradima".
Kako ovom prazniku prethodi duži post, Božić je vreme oduška, pa tradicionalni ručak čini "sve po redu" - meze, supa, sarme, pečenje i kolači. Na stolu se obavezno nalazi česnica i žito sa svećom.
Česnica se u Pomoravlju mesi od kukuruznog brašna. Sprema se isključivo od brašna, vode i soli. U česnici se stavljaju sledeći simboli: para, plod drena, kukuruz, pasulj, loza, drvo od porodične kuće i papak od pečenog praseta (u narodu čaponjak).
Para simbolizuje dar novorođenom Isusu Hristu, i veruje se da onog u čijem komadu se nalazi para, čeka veliko izobilje. Plod drena simbolizuje zdravlje, kukuruz i kukuruz da će biti puno živine, loza da će biti rodan vinograd, drvo od porodičnog doma da će kuća biti srećna, a papak od pečenog praseta da će svinjac biti pun cele godine.
Od Božića do Bogojavljenja, vernici se pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
Postoje i brojna verovanja o tome šta se ne sme, a šta je dobro raditi na ovaj praznik. Tako se smatra da na Božić treba raditi ono što je zadavalo probleme prošle godine, kako bi to ove lakše savlađivali.
Valja i posaditi neku biljku na ovaj praznik, jer će sigurno nići, a na Badnje veče se treba sa svima pomiriti i vratiti pozajmljene stvari.