CIFRA VAKCINISANIH KOJA NAM JE POTREBNA DA BI KORONI ZADALI KONAČAN UDARAC: Ovim tempom srljamo ka izgubljenoj bici
Nažalost, očigledno je da živimo posledice desetogodišnje antivakcinaške kampanje na društvenim mrežama
Potrebno nam je najmanje dva miliona vakcinisanih da bismo zadali konačan udarac kovidu, ali iskustvo jednog beogradskog lekara o procesu vakcinacije u njegovoj državnoj klinici slika je Srbije u malom i upozorava nas da, nažalost, ovim tempom srljamo ka izgubljenoj bici.
BROJKE SVE GOVORE: Srbija i dalje u evropskom vrhu po broju vakcinisanih, dato 1.792.912 doza cepiva
VRANJANAC NAKON DVE RAZLIČITE VAKCINE IMA JOŠ JEDAN PROBLEM "Znali su me kao muzičara, a sada sam medicinski fenomen"
ALARMANTNO UPOZORENJE DIREKTORA UKC NIŠ: Dnevna potrošnja kiseonika kao nekada mesečna
- Kod nas je na klinici vakcinu je primilo tek nešto više od 50 odsto osoblja. Mnogi dileme imaju jednostavno zbog straha, nesigurnosti ili manjka znanja o detaljima svake vakcine. Ima i onih koji jednostavno veruju da nisu u rizičnoj grupi i ili da su pak dovoljno sigurni zbog zaštitne opreme - priča lekar.
Nažalost, očigledno je da živimo posledice desetogodišnje antivakcinaške kampanje na društvenim mrežama, ali i među javnim ličnostima i TV licima koji su zbog gledanosti ili malo medijske eksponiranosti neodgovorno širili teorije zavere.
Sada se susrećemo sa "afterpartijem" ove decenijske antivakcinaške žurke. To je, kako tvrdi lekar, slučaj i u mnogim drugim medicinskim kolektivima i "nikako nije dobar znak".
- Ljudima bi trebalo pokazati da je velika moć vakcinacije u tome što postoje fakti koji pokazuju da je rizik od bolesti veći od rizika vakcinacije. Vi već sada imate mnogo teških kliničkih slika kod ljudi koji nisu preležali virus, a kada tome dodate prepune bolnice pozitivnih pacijenata, nepotrebno je pričati o tome koliko je odbijanje vakcinacije loše - kaže ovaj ugledni beogradski lekar.
Dok proces imunizacije u zemljama Evropske unije ide sporije i komplikovanije od očekivanog, u Srbiji je počeo dobro, ali jedan deo populacije i dalje nije spreman na vakcinisanje. I to bi, pored građana koji ne prihvataju nošenje maski i mere distanciranja, moglo da bude ulje na vatru na već loše okolnosti sa kojima se suočavamo.
U Srbiji je dosad jednu dozu primilo nešto više od 1,1 milion ljudi, što je oko 16 odsto svih građana. Drugu dozu primilo je 625.707 ljudi. I to su rezultati posle tačno mesec i 20 dana od momenta početka masovne vakcinacije; od momenta kada se na vakcinaciju čekalo u redovima, kada su se radnici po firmama masovno odazivali, kada je masovna imunizacija rađena po domovima za stare, po bolnicama i kada se po vakcinu jednostavno hrlilo.
Ovih dana ponovo kreće vakcinacija bez prijavljivanja - zvanično je to potvrđeno za Kruševac i Sremsku Mitrovicu, za starije od 60 godina. Mnogi kažu da je i to dodatni znak da je splasnuo broj koji žele da se vakcinišu, a da bi se epidemiološka slika poboljšala, broj vakcinisanih treba brže da raste.
Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravstva, navodi da je do pogoršanja epidemiološke situacije došlo "jer su se ljudi opustili", kao i da će situacija biti bolja kada se u Srbiji vakciniše više od dva miliona ljudi".
Medicinski deo Kriznog štaba traži znatno oštrije mere na duži period, što je, prema njihovoj oceni, za dobar rezultat neophodno preseći na "najmanje desetak dana". Poruka je da bi ljudi trebalo da shvate da je situacija ozbiljna, a da postoji i dodatni problem jer "mladi ljudi ne odlaze na testiranje i tako seju virus".
Vakcinisanje u Evropi počelo je krajem decembra, a spremnost građana da se vakcinišu varira od zemlje do zemlje: kreće se od pragmatizma, do krajnjeg skepticizma.
Nekoliko istraživanja u Francuskoj pokazuje da bi samo 40 posto Francuza bilo spremno na vakcinaciju. Britanci su među onima u Evropi koji beleže najbolje brojke: čak dve trećine stanovništva želi vakcinu. Dobre brojke su i u Španiji, gde je čak 70 odsto građana spremno na vakcinisanje, ali ne treba zaboraviti i da je Španija, pored Italije, bila jedna od zemalja najjače pogođenih pandemijom.
U Austriji je gotovo polovina stanovništva bila spremna za vakcinaciju do dugo u jesen. U međuvremenu, broj ljudi koji prihvataju da odu da se vakcinišu pao je na samo trećinu.