DA LI SUPERĆELIJSKA OLUJA SRBIJI MOŽE DA DONESE TORNADO? Sve što treba da znate o ovoj monstruoznoj vremenskoj nepogodi
Tornado se u Evropi javlja mnogo češće nego što mnogi pretpostavljaju.
Definisan kao rotaciona oluja sa vertikalnom osom, tornado je karakterističan po svojoj snažnoj rotaciji vazduha u obliku levka, koji se spušta iz oblaka prema površini Zemlje.
IZDAT NAJVIŠI STEPEN UPOZORENJA NA TERITORIJI SRBIJE! Ponovo nam stiže superćelijska oluja - evo koji delovi zemlje će biti na udaru
ZASTRAŠUJUĆI SNIMAK IZ INĐIJE: Superćelijska oluja u deliću SEKUNDE odnela krov sa kuće kao da je ptičje pero! (VIDEO)
SPREMA SE OLUJA NEVIĐENIH RAZMERA, META BEOGRAD! RHMZ upozorava: Vetar olujne jačine donosi kišu i grad ČUVAJTE SE!
Ove impresivne i destruktivne pojave često se povezuju s olujnim oblakom zvanim superćelijska oluja, koja pruža optimalne uslove za formiranje tornada.
Nastanak tornada je složen proces koji zahteva određene meteorološke uslove. Superćelijska oluja obično se formira kada topli, vlažni vazduh susreće hladan suvi vazduh, stvarajući snažne vertikalne struje vazduha. Kada rotirajući vazdušni stub padne prema tlu, tornado postaje vidljiv i moćan.
Tornada se javljaju širom sveta, ali najčešće se formiraju u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u poznatoj regiji nazvanoj Aleja tornada, koja obuhvata delove srednjeg zapada. Ova čuda prirode mogu izazvati katastrofalne posledice, uključujući gubitak života, uništenje domova, infrastrukture i poljoprivrednih kultura.
Iako su tornada neizbežna prirodna pojava, moderna meteorologija omogućava bolje razumevanje i praćenje ovih oluja. Napredak u tehnologiji, uključujući radare, satelite i superkompjutere, omogućio je veću preciznost u predviđanju i upozorenju na potencijalne tornadsko formacije. To daje ljudima dragoceno vreme za pripremu i evakuaciju, smanjujući potencijalne žrtve i štetu.
Tornada su takođe predmet intenzivnih istraživanja kako bi se unapredilo razumevanje njihovog ponašanja i mehanizama formiranja. Ovo istraživanje doprinosi poboljšanju sistema upozorenja i izgradnji bolje pripremljenih zajednica koje mogu odoljeti snazi ovih prirodnih sila.
Ključna karakteristika tornada je brzina razornog vetra u rotirajućem vrtlogu, koja može dostići neverovatnih 400 km/h tokom oluje. Tornado može trajati od nekoliko sekundi pa sve do jednog sata, ali u retkim situacijama može premašiti to trajanje.
Prema podacima iz studije "Tornado u Evropi: Opasnost koja se podcenjuje", od 1950. do 2015. godine tornado je zabeležen ukupno 5.478 puta u 42 evropske države. Nemačka je bila najviše pogođena ovim olujama, sa više od 1.000 tornada, dok je u Srbiji, kao i u drugim zemalja u regionu, učestalost pojavljivanja bila manja, ali ne i zanemarljiva.
Ove pojave u Srbiji često se javljaju u severnim delovima zemlje, odnosno u Vojvodini, gde vlada umereno-kontinentalna klima. Pojava tornada u našoj zemlji zabeležena je u okolini Inđije, Sombora, Zrenjanina, Jagodine, Valjeva, Nove Varoši i u Borči, a neki su nanosili značajnu štetu, naročito u seoskim sredinama.
Iako je tornado kao pojava u Srbiji, u poređenju s onima u Americi, blaži oblik, građani ne smeju olako shvatiti opasnost koju donosi. Klimatske promene mogu povećati učestalost i intenzitet ovih oluja, a temperatura i sadržaj vodene pare u vazduhu mogu biti gorivo za razvoj ovakvih procesa u atmosferi, kao što smo mogli da vidimo u slučaju Italije i tornada, koji pustoši grad Milano.
Kako bismo se zaštitili od tornada, potrebno je da razvijemo svest o riziku i preduzmemo odgovarajuće mere predostrožnosti. Praćenje vremenskih upozorenja, izgradnja sigurnih skloništa i informisanje javnosti o postupanju u slučaju tornada ključni su koraci u minimiziranju potencijalnih gubitaka. Osim toga, ulaganje u istraživanje i napredne tehnologije omogućiće nam bolje razumevanje i praćenje tornada, čime ćemo povećati našu sposobnost da se pravovremeno pripremimo i zaštitimo od ove prirodne sile.