KRVOLOČNI DABAR HARA PO ZEMUNU: Srušio čitavo stablo, može biti opasan po građane - MOŽDA IMA BESNILO?!
Retko ćete ga sresti, smuca se noću, trom je i spor na kopnu, ali odličan plivač i ronilac.
Ovaj umešni graditelj koji se dobro čuva, svoje tragove, ipak, ne može da zatre.
Dabar je stigao i do Beograda, o čemu svedoči jedno, kao u crtanom filmu, izglodano stablo.
DIVLJA SVINJA POKIDALA LICE SRBINU: Krv prskala na sve strane, kidala i pojela meso sa živog čoveka (UZNEMIRUJUĆ FOTO)
DIVLJA SVINJA KRENULA NA FAKS, ŽELI DA SE OBRAZUJE! Uslikana na 20-ak metara od FDU-a na Novom Beogradu (FOTO)
DABAR SPASIO ČOVEKU ŽIVOT: A to je učinio na najluđi mogući način! (VIDEO)
Poznat je po neverovatnim poduhvatima koje može da napravi svojim zubićima i zdepastim telašcem, pa ga mnogi pamte po zlu, odnosno šteti, ali ako nekad i zadaje glavobolju seljanima, za prirodu je pravi dar.
Fotografije pedantno izglodanog stabla koje se jedva "drži" i jednog koje je već oboreno, načinio je u Zemunu Tomislav Bašić.
Deluje neverovatno da je toliko drvo oborio jedan glodar svojim upornim grickanjem!
Može biti agresivan ako se oseti ugroženo.
Nije neobično to što je naselio i Beograd. Od 2004. godine, kada je, zahvaljujući čoveku, vraćen u svoje prirodno stanište u Srbiji, najpre u Zasavicu, dabar je počeo da se širi po čitavoj zemlji, pa i van granica.
Takođe, preko granice nam i ulaze porodice dabrova iz susednih država.
Najjužnija tačka koju su naselili je između Niša i Aleksinca.
Bitna im je voda, i to ne mnogo brza, kako bi mogli da prave svoje humke i kriju se od predatora.
Jednoj porodici potreban je kilometar teritorije, dva ili tri, a kad postane tesno oni idu dalje.
Gotovo istrebljen u Evropi, zahvaljujući ljudima, dabar se vratio u mnoge države i uspešno se razmnožava.
U Srbiji ima između dve i tri hiljade jedinki.
Dabar je s razlogom postao popularan u crtanim filmovima i dečjim pričama.
On ima neverovatne sposobnosti - jedini će na reci podići pravu branu, dugu i po 20 metara i napraviti za sebe jezero.
Zahvaljujući dabru u blagodetima stajaće vode uživaju i druge vrste, čime doprinosi obnovi i bogaćenju različitih ekosistema.
Za čoveka to može da znači i nevolju, jer dabar može da poplavi njive i puteve.
Ali, šteta je nadoknadiva, svakako mnogo manja od one koja bi nastala pustošenjem prirode.
Dakle, gde je dabar, tu je i bogatstvo ribom, pticama, vodozemcima.
Porodični život dabrova veoma je zanimljiv.
Oni ne ruše samo stabla za svoje potrebe (hranljive grančice i drvna građa) i ne grade samo brane, već i svoje domove, "humke".
Humke su nadzemne, ali ulaz u njih je kroz vodu, kanalima dugim i po nekoliko metara.
Skrivene od predatora i očiju znatiželjnih ljudi, u humci se nalaze odaje.
Glavna prostorija rezervisana je za mladunce - i do šest mališana tu se smešta zajedno sa majkom.
Njih odgaja jedan par dabrova, a u kući žive i "starija braća i sestre". Sve dok ne postanu polno zreli oni su s roditeljima.
Ostale prostorije su ostave, jer dabar skuplja grančice da se porodica prehrani zimi.
Humke grade ženke, a materijal donose mužjaci.
Petnaest hiljada godina dabrovi su vladali Panonijom, dok ih početkom prošlog veka nije istrebio čovek.
Njihovo krzno je izuzentno korisno, meso kvalitetno, a dame su se dičile mirisom dabrove mošusne tečnosti.
Ubijanje je sada zabranjeno, oni su zaštićena vrsta!