DADILJA NEOBIČNE BEBE: Ovi sisari su ozloglašeni zbog korone, ali to nije sprečilo Jelenu da svakog dana doji Dakija

Slepi miš / Izvor: Profimedia

Slepi miševi su veoma važna karika u ekosistemu. S obzirom na to da love insekte na neki način su i prirodni insekticidi

Daki je mladunac slepog miša, star tek nešto više od mesec dana. O njemu brine Jelena Bogosavljević, kustos pripravnik u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Biti "dadilja" bebi slepog miša nije jednostavan posao. Kada je mladunče staro svega nekoliko dana, zahteva celodnevnu pažnju. Neophodno je držati ga u toplom, a hrani se, kao i drugi sisari, mlekom na svaka dva-tri sata.

GDE SE NAJVIŠE KRŠE MERE U SRBIJI? Broj prijava građana utrostručen, za nedelju dana izvršeno 1.300 nadzora

"JAVIO SE MAJCI DA ĆE DA PROŠETA" Potraga za Slavišom (42) kobno završena, telo čoveka pronađeno na Savi

REGION U KANDŽAMA KORONE: Srbija zabeležila najmanji broj novozaraženih u više od tri meseca, u Hrvatskoj ALARMANTNO

- Bukvalno sam navijala sat da se probudim, da ga nahranim i da mu zamenim i stavim toplu vodu. To je sa jedne strane prihvatanje materinstva, ali stvarno je prelepo kada na kraju vidite da je životinja uspela da preživi i da odleti - kaže Jelena.

Daki kod Jelene živi u velikoj mreži, uz pomoć koje se lakše kreće, penje i spušta, ali i polako preleće sa jednog zida na drugi. Biće pod budnim okom dadilje sve do momenta dok ne nauči da leti i lovi hranu.

- Ovo mi je prvi put da gajim i vidim mladunče ove vrste. To je zapravo mladunac vrste koja se zove obični ponoćnjak i nije gradska vrsta, koleginice i ja mnogo više radimo sa vrstama koje žive u gradovima, i jedna od tih čestih vrsta u gradovima jeste ovaj ovde obični noćnik, a druga česta vrsta je mnogo manja i zove se belorubi slepi mišić, on je baš mali i obično se ljudi oduševe kako je sladak i malen - priča Jelena Bogosavljević, kustos-pripravnik u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

Ovo je samo jedan od mnogih slepih miševa koje je spasio doktor Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Slepi miševi ili šišmiši, osumnjičeni da su odgovorni za nastanak pandemije virusa korona, postali su najspominjanije životinje na planeti. Iako marketinški stručnjaci kažu da ne postoji loša reklama, biolozi koji se brinu za reputaciju slepih miševa tvrde da imaju dobar naučni alibi.

- Slepi miševi su nerado viđene komšije od strane ljudi i tako se to proteže kroz celu istoriju civilizacije. U najnovije vreme imamo pojavu bolesti kovid 19, koju izaziva virus SARS-CoV-2. Jedan period se smatralo da potiče od slepog miša, međutim čak i ako je to istina, virus koji trenutno inficira celu planetu je praktično samo 96 odsto genoma virusa koji se nalazi kod slepog miša. Zbog toga su slepi miševi pogresno prokazani. U nekim zemljama dalekog istoka, slepi miševi se namerno ubijaju da bi se sprečila epidemija, što je potpuno pogrešno - priča dr Miloš Paunović.

Slepi miševi su veoma važna karika u ekosistemu. S obzirom na to da love insekte na neki način su i prirodni insekticidi, a u pećine unose život. Ipak, od davnina ljudi ih se plaše. Zbog sujeverja i pogrešnih verovanja da se upliću u kosu često stradaju, pa su danas zaštićena vrsta. Kada bi ljudi o njima više znali, osećanje straha verovatno bi zamenilo poštovanje.

- Slepi miševi imaju niz morfoanatomskih i fizioloških karakteristika koje su veoma neobične za nas obične životinje, odnosno ljude. Prvo to je sposobnost aktivnog letenja. Slepi miševi na prednjim ekstremitetima imaju izražene prste, zamislite sad čoveka koji ima prste do zemlje, između prstiju su razapete letne membrane i pomoću takvih krila slepi miševi mogu aktivno da lete - kaže dr Paunović.

Osim toga, oni su i hetorotermni, imaju sposobnost da menjuju telesnu temperaturu. Zadnji ekstremiteti su prilagođeni za kačenje, a ne za stanjanje. Koriste stanista, ali i skloništa. U stanju su da izađu iz stanja hibernacije i zimskog sna kroz nekoliko sekundi.

- Slepi miševi koji žive noću, sposobni su da se snalaze u prostoru i da love plen pomoću eholokacije, odašilju ultrazvuk određenih frekvencija i odbijeni zvuk primaju i u delićima sekunde to im olakšava da se kreću u mrklom mraku i u takvom ambijentu prepoznaju neprijatelje, predmete ili plen - zaključuje on.

I to je samo delić njihovih sposobnosti koje ih čine tako posebnim. Sve je to sigurno znao Bob Kejn, kada je još 1940. osmislio lik jednog od najpoznatijih superheroja današnjice - Betmena.

SARA JE POSLEDNJI PUT VIĐENA PRE TRI NEDELJE: Devojka (18) nestala u Novom Sadu nakon sastanka sa bivšim momkom