DANAS JE BADNJI DAN: Ovo su običaji koje bi svaki pravoslavni vernik trebalo da ispoštuje
Domaćice pripremaju posnu večeru koja treba da bude što bogatija
Dan uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, pravoslavni vernici obeležavaju kao Badnji dan. Ogroman broj običaja i narodnih verovanja vezuje se upravo za ovaj praznik koji prethodi rođenju Isusa Hrista.
KAKO SU SRBI POČELI DA SLAVE BOŽIĆ 7. JANUARA? Jedan događaj je bio PRESUDAN za promenu datuma
DETALJNA PROGNOZA ZA NAREDNIH 10 DANA: Kraj prolećnog vremena, a evo kada možemo da očekujemo SNEG
DA LI SE KORONA VIRUS ŠIRI I PRE POZITIVNOG TESTA? Evo kad je osoba koja ima kovid NAJZARAZNIJA
Jedan od prvih i najvažnijih običaja svakako jeste odlazak i seča badnjaka, po kojem je ovaj dan i simbolično dobio naziv, a ujedno je poslednji i najstroži dan posta.
Badnjak od zore pa do sumraka treba da ostane prislonjen uz kuću, i tek potom bude unet uz posipanje žitom. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir.
Na Badnji dan se, pored Badnjaka, u kuću unosi i slama, a domaćice pripremaju posnu večeru koja će biti što bogatija, kako bi i nova godina bila tako bogata i plodna.
Badnjak gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u novorođenog Hrista. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane i unosi se u kuću.
Na Badnji dan, prema verovanjima, ništa ne treba da se iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.
Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.
Nakon unošenja badnjaka i slame svi ukućani stanu oko stola na kome je večera i pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu. Večera mora biti posna, a najčešće se priprema prebranac, a uz to se postavlja kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi.