fbpx
Skip to main content
Uskrs

DANAS JE USKRS! Dan kada se "rodilo" hrišćanstvo, a pojedine običaje je neophodno ispoštovati!

Foto: SD/ilustracija
Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

Danas je najveći hrišćanski praznik jer se na taj veliki dan ispunilo očekivanje i želja svih pravednika.

Pravoslavni hrišćani obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je Sveti apostol Pavle, čija je propoved osnažila i usmerila novozavetnu veru.

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.

Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, "Mariji Magdaleni i drugoj Mariji", saopštio arhangel Gavrilo.

"A lice njegovo bijaše kao munja i odjelo njegovo kao sneg", zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na "grobnom kamenu" i pokazuje prstom na prazan grob.

"Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao", zapisano je u Jevanđelju po Mateju, a slično i u drugim jevanđeljima, koja se završavaju porukama nove vere čiju propoved nastavljaju Hristovi apostoli.

Prema odlukama Nikejskog sabora (325. godine), koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Isus Hrist
Foto: Profimedia

Prema hrišćanskom predanju, Isus je umro u dane Pashe pa se u nekim jezicima ovaj naziv zadržao i za praznik njegovog vaskrsenja. Poznato je takođe da su rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i vaskresnje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći da najave njegov drugi dolazak među ljude.

U knjizi Otkrivenja Jovanovog, kojom se završava Novi zavet, ti proroci su Ilija i Enok i njihov ponovni dolazak među ljude i stradanje treba da najavi novi dolazak Hristov, kome se nadaju hrišćani.

Vaskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.

Uskršnja jaja
Foto: Srbija Danas

Farbanje jaja

Vernici farbaju jaja na Veliki četvrtak ili petak i šaraju ih, neko pomoću voska, lampe i pera, raznim travkama, pa čak i četkicom i bojama.

Jedno jaje obavezno mora da bude crvene boje kao simbol života, a njegova crvena boja simboliše želju za zdravljem i napretkom. Prvim crvenim uskršnjim jajetom vernici bi se omrsili na dan Vaskrsa i time okončali sedmonedeljni post. Najbolje je da ostala jaja budu raznih boja jer simbolizuju ljubav i sreću. Sva ostala jaja daruju se rođacima i prijateljima.

Na taj dan domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom, a potom se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju liturgiju. U crkvu se nose jaja, od kojih se jedan deo daje crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom

Narodna verovanja

Gozba je na taj način bogatija nego inače, pa se na sto iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, salate od kuvanih jaja, mladi luk, rotkvice, zelena salata. Cveće koje tog dana ukrašava kuću su zumbuli, narcisi, lale…

Ima, međutim, u narodnoj tradiciji i verovanja prema kojima bi na ovaj veliki praznik obavezno trebalo izbeći dve stvari. Naime, veruje se da nikako na ovaj veliki praznik ne treba – kasno da se ustaje i kasno leže… Verovalo se, naime, da to donosi "zastoj u napretku".

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
0 Beograd