DANAS JE VEOMA VAŽNO DA UČINITE NEKO DOBRO DELO: Zašto se Velika subota naziva strašna subota? (VIDEO)
Pravoslavni vernici danas, dan nakon Velikog petka, obeležavaju praznik Velike subote, drugi dan hrišćanske žalosti.
Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini.
"NAŠI SMO, NEMA TU VIRUSA" Gužva i muzika od jutra - kako se ove godine provode praznici i poštuju li se mere?! (FOTO)
UŽIVANJE U PRIRODI BLIZU BEOGRADA: Ukoliko nemate ideju gde, mi imamo nekoliko sjajnih predloga (VIDEO)
PRVI MAJ BEZ PROTESTNIH OKUPLJANJA I ŠETNJI RADNIKA: Neće biti ni Ustanka ni Uranka, ovo je RAZLOG
Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.
To je ona subota u koju je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se praznuje dan njegovog Vaskrsenja.
U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.
U njoj je Spasitelj usnuo, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.
Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.
Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.
Sutra je i poslednji dan Velikog posta.
Narodni običaji i verovanja na ovaj dan
Plaštanica u koju je Josif iz Arimateje uvio telo Hristovo nakon skidanja sa Krsta simbolički se na Veliki petak iznosi na Hristov grob, a celiva se i na Veliku subotu, da bi u večernjim časovima bila iznesena ispred hrama i triput se oko crkve nosi, a zatim ponovo spušta u grob.
Mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači – uskršnjaci. Obično su okrugli sa rupom u sredini gde se na Vaskrs stavi jaje. U Homolju vaskršnjak okite bosiljkom i mese dodatno manje uskršnje kolačiće.
U jugoistočnom Banatu takođe mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da farbaju isključivo žene.
Tradicija je i da se prvog Vaskrsa, u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja.
Po staroj tradiciji na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.