KAD PRIME HITAN POZIV, TREBA IM 3 MINUTA: Vojska nas čuva za vreme rata, a ONI SVAKOG DANA! (GALERIJA/VIDEO)
Međutim, činjenica je da Vatrogasno-spasilačke službe deluju kao jedinice organizacionog sistema MUP-a Srbije i da imaju strogu vojničku disciplinu u toku svog radnog vremena koje provode, kada nisu na terenu: vežbanjem, održavanjem kompleksne opreme i predavanjima.
Vatrogasci rade po sistemu turnos, nakon smene od 12 časova, imaju 24 časova slobodno, tako da svaka vatrogasna jedinica funkcioniše u punom sastavu spremna za intervenciju 24 časa dnevno, svakoga dana u godini.
U Srbiji pokrenuta platforma koja štedi novac i vreme
DRAMA NA LETOVANJU: Dete iz Srbije dobilo napad slepog creva, a onda se pokazalo koliko Grci vole Srbe
BEOGRAD U NAJVEĆOJ ZONI OPASNOSTI! Stiže nam veliko nevreme iz Italije, ovi delovi Srbije biće NAJUGROŽENIJI
O radu i životu vatrogasaca, razgovarali smo sa komandantom Vatrogasno-spasilačke brigade, Milošem Majstorovićem.
Majstorović, koji je karijeru započeo kao običan vatrogasac da bi nakon 28 godina rada postao komandant, kaže da su vatrogasci poseban soj ljudi.
- Da bi neko bio vatrogasac mora da bude spreman i obučen, ali pre svega human. Najveći broj ljudi koji postaju vatrogasci su, posredno ili neposredno, već upoznati sa životom i radom vatrogasaca. Zato je broj ljudi koji prolazi kroz obuku, a koji odustane, veoma mali i skoro da ga nema. Humanost je nešto što se ne uči niti stiče, ona nastaje u porodici. Ovde se kroz rad pruža mogućnost da se humanost iskaže na delu – kaže Majstorović.
Po pravilniku MUP-a Srbije, svaki kandidat za vatrogasca mora da bude stariji od 18 a mlađi od 30 godina, obuka traje četiri meseca, koja obuhvata 2 meseca teorijske i 2 meseca praktične obuke. Nakon toga se kandidati šalju u neku od gradskih jedinica gde stiču znanje o operativnom delu za koje ih starije kolege obučavaju, ali i čuvaju.
Koliko je posao vatrogasca zapravo kompleksan govore brojne obuke i veštine kojima svaki pojedinac mora da vlada. Sve u poslu počiva na iskustvu stečenom kroz sam rad, te svaki vatrogasac prolazi kroz mentorsku fazu od 6 meseci, a koja može da traje i do nekoliko godina, jer je cilj da steknu obučenost i postanu nosioci posla.
Veoma su retki poslovi kojim se neko bavi 5 pa čak i 10 godina, a još uvek bude smatran "početnikom". To je slučaj kod vatrogasaca.
S obzirom da je uspešnost i bezbednost u radu predodređena iskustvu, mlađi vatrogasci bezrezervno poštuju i oslanjanju se na svoje starije kolege.
Tek nakon 5, u nekim slučajevima čak i 10 godina, pripadnici vatrogasne službe kreću sebe da smatraju iskusnim, pravim "vatrogascem".
Zbog vrste posla, u kojem životi vatrogasaca često zavise jedni od drugih, sama kohezija i povezanost u životu i radu je jedinstvena. Zato su ta prijateljstva posebno jaka i doživotna, te svoju povezanost prezentuju i kroz česta kumstva pa čak i brakove.
Posetili smo i kontrolnu sobu odakle se primaju pozivi građana. Ako ste pomislili da ovaj operativni centar funkcioniše kao "kol centar", pogrešili ste.
Najveći broj ljudi koji ovde radi su žene koje prolaze tešku obuku kao i svaki vatrogasac. Njihova uloga je da odgovore na poziv, ali i da svojim iskustvom i racionalnošću donesu bitne odluke, kao što je odluka koju gradsku jedinicu poslati na teren, pritom uzimajući razne faktore u obzir koji će uticati na brzinu intervencije, stanje na putevima u datom trenutku i slično.
Odavde se planira najbrža moguća ruta, ali i šalju logističke informacije jedinicama koje su u putu kako bi vatrogasci bili što upućeniji na ono sa čime će se suočiti.
Možemo zaključiti na osnovu onoga sto smo videli da brzina i efikasnost Spasilačko-vatrogasne brigade počinje odavde.
Pripadnici Spasilačko-vatrogasne brigade su često izložene stresu.
- Nakon 28 godina rada, mogu da kažem da se velike intervencije uglavnom zaboravljaju i blede kroz sećanje. Ono što ostane u pamćenju su materijalne, ali i ljudske žrtve. Nemali broj žrtava koje sam video, svaka je ostala urezana u sećanju, kao i vreme, lokacija, položaj tela… - kaže Majstorović.
Zbog toga vatrogasci imaju redovne razgovore sa psihologom, pogotovu nakon specifičnih intervencija i to daje efekta.
- Stručni ljudi obavljaju razgovore i pružaju pomoć kako ne bi ostale posledice. Stres izaziva i sama činjenica da uvek odlazimo u nepoznato, jer je svaki slučaj jedinstven – zaključuje Majstorović.
Saša Manasijević, mlađi zastavnik, čija je supruga takođe pripadnica Vatrogasno-spasilačke brigade, kaže da je adrenalin bitan faktor kod vatrogasaca na početku, ali da kasnije nestaje.
- Mlađi vatrogasci ga imaju, stariji im na tome zavide. Nakon 10-15 godina, iskusni vatrogasac razmišlja isključivo o taktičkom nastupu na terenu. Kada se nalazi na putu ka intervenciji, prikuplja informacije, razgovara sa kolegama o raspodeli uloga, ko će nositi crevo, spojnice i o eventualnim rešenjima na osnovu informacija koje se dobijaju. Ako nakon 10-15 godina službe vatrogasac počne da oseća adrenalin, to je siguran znak da je nešto pogrešno – kaže Manasijević.
Nakon godina iskustva, jedino psihičko opterećenje koje ovi ljudi imaju je ono koje se odnosi na sprečavanja veće materijalne štete i na spasavanje života. Vatrogasci ulaze onde odakle svi beže, rizikovanje svog života ne smatraju ničim posebnim.
Jedan od podviga kojim se Spasilačko-vatrogasna brigada ponosi jeste i gašenje požara bolnice "Dr. Dragiša Mišović" kada je 300 pacijenata evakuisano bez povreda i opasnosti po njihovo zdravlje.
- Rešenja koja su izvedena uz fenomenalnu koordinaciju sa MUP-om, žandarmerijom kao i Hitnom pomoći doprinela su da akcija bude uspešna i bez posledica za ljudske živote – kazao je Majstorović.
Na ovakve podvige nisu ostale imune ni njihove kolege, pa je taktički nastup evakuacije ljudi iz bolnice demonstriran širom sveta.
Na žalost, ljudi nemaju puno razumevanja, niti zapravo razumeju sa koliko požrtvovanja i kako operiše Vatrogasno-spasilačka brigada.
- Ljudi kojima pomažemo su pod velikim stresom, pa čak i oni koji su samo pored njih, zato i mi moramo imati razumevanja. Mi to delimo u 3 faze. Prva, kada pozivaju vatrogasnu službu svakih 5 minuta i gube strpljenje jer još uvek nismo stigli. Tih pet minuta za te ljude predstavljaju sate. Zato po našem dolasku bude uvreda, svačega. Druga faza je naš nastup, tada nastaje tajac. Treca, poslednja, faza je ona u kojoj ljudi izražavaju zahvalnost – ispričao nam je Majstorović.
Jedino na šta se ovi hrabri ljudi žale jeste nemar u saobraćaju. Kada vozilo od više tona žuri na intervenciju i kada je svaki trenutak dragocen, potrebno je da se vozači što pre uklone sa puta.
Takođe, nepropisno parkiranje automobila koje blokiraju prilaz zgradi, zbog čega pripadnici vatrogasne službe moraju vući vatrogasnu "prugu" i po par stotina metara.
Građani, stižu VELIKE PROMENE u obrazovanju: Deca u Srbiji će ići u školu i PRIMATI PLATU, a evo i KOLIKU!
Kud god da krenete, OVO JE KLJUČNA STVAR KOJU MORATE ZNATI: Evo gde je BESPLATNO LEČENJE uz našu knjižicu!
Da li se Bilja javila?! Jedan oglas već danima privlači pažnju Beograđana (FOTO)
Novi izazovi sa kojima se vatrogasci susreću, kao što su sve češće blindirana vrata na ulaz u stanovima, su razlozi zbog čega pripadnici Vatrogasno-spasilačke ekipe konstantno rade na pronalasku raznih rešenja.
Vojnička disciplina, požrtvovanje i humanost, posvećenost kao i iskreno prijateljstvo su odlike pripadnika Vatrogasno-spasilačke brigade.
Stoga apelujemo na građane da se sledeći put, kada čuju sirenu vatrogasnog vozila, što pre i bezbednije uklone sa puta, jer je svaki trenutak dragocen kako bi se spasili nečiji životi.