Dr Stojiljković o BORBI ZA ŽIVOT najtežih pacijenata: Njih korona NIJE SMELA da zaustavi - potresna priča iz ZELENE ZONE
I tokom pandemije Institut za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) uspevao je da zbrine sve pacijente.
Institut je bio zelena zona, primao je i lečio pacijente iz cele Srbije.
Ovako priča načelnik operacionog bloka IORS-a, primarijus Dejan Stojiljković.
Kada uzimate ANTIBIOTIK obavezan je i neki probiotski proizvod: Prof. Đorđević savetuje kako da izaberete NAJEFIKASNIJI I NAJBEZBEDNIJI!
JEZIVA ISPOVEST SLAVKA, PREŽIVELOG LOGORAŠA: Decu su bacali u septičke jame, a starije od 60 godina slali NA KLANJE
"VIRUS ŠIRE ASIMPTOMATSKI PACIJENTI" Dr Janković objasnio zašto skače broj zaraženih i šta je NAJVEĆA OPASNOST
Pojava virusa korona i njegovo ubrzano širenje umnogome je poremetilo zdravstveni sistem u celom svetu, ali i u Srbiji.
Imajući u vidu da je broj obolelih ubrzano rastao, bilo je neophodno žrtvovati neke druge grane medicine, i osloboditi kapacitete u bolnicama za one obolele od virusa kovid 19 čija su stanja dijagnostikovana kao kritična. Međutim, istovremeno sa širenjem opasnog virusa, nisu nestale druge do tada najopasnije maligne bolesti.
I tokom pandemije, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije uspevao je da zbrine sve pacijente. Tako priča načelnik operacionog bloka IORS-a, primarijus Dejan Stojiljković, Institut je bio zelena zona, odnosno primao je i lečio pacijente iz cele Srbije.
- Na početku pandemije, usled prelaska većine bolnica u kovid sistem, kao i zbog straha stanovništva, dijagnostika bolesti kod onkoloških pacijenata se odvijala otežano. Rezultat toga je bio nagli porast broja onih pacijenata s uznapredovalom bolešću - navodi dr Stojiljković.
Uprkos ovoj činjenici, on ne krije zadovoljstvo postignutim rezultatima, jer, kako tvrdi, "i za vreme vanredne situacije dali su svoj maksimum da pacijenti dobiju najkvalitetnije lečenje".
- Ukoliko 2020. godinu poredimo sa 2019, IORS je pružio svega šest odsto manje usluga. Brojke su zaista impresivne - ističe dr Stojiljković.
Broj hospitalizacija u stacionaru iznosio je 13.775, a prosečna dužina lečenja je skraćena sa 8,3 na 6,8 dana.
- Dnevne bolnice Instituta su zbrinule 24.793 pacijenta. Bile su ukupno 6.124 operacije u stacionaru i 401 u dnevnom hirurškom bloku. Ambulante i konzilijumi su imali 135.990 pregleda. Radiološka dijagnostika je pružila 44.478 usluga - navodi statističke podatke dr Dejan Stojiljković.
Stojiljković objašnjava i da je u skladu s epidemiološkim merama i preporukama smanjen broj pacijenata i dužina lečenja u stacionaru, a povećan je broj pacijenata lečenih u dnevnim bolnicama Instituta.