EKOLOŠKA SRAMOTA SRBIJE! RUGLO POTPEĆKOG JEZERA: Koji je način da se reši problem prodora smeća u reku?
Potpećko jezero je od 30. decembra, po ko zna koji put godinama unazad, preplavljeno tonama plastike, kabastog otpada, drveća, komada nameštaja
Dok hiljade kubika smeća danima pluta jezerom Potpeć, i dok građani Priboja, na čijoj teritoriji se nalazi ova akumulacija, apeluju da se zaustavi zagađenje Lima, upućeni ukazuju šta je jedini način da se reši višedecenijski problem i spreči .
BEJBI BUM U SVILAJNCU: U 2020. godini rođeno 30 beba više nego prethodne godine
"SLOBA MILOŠEVIĆ JE BIO PRISLUŠKIVAN!" U sve je bila upletena i njegova ćerka Marija!
DA LI JE LJUDIMA KOJI SU PRELEŽALI KORONU POTREBAN PCR TEST ZA PUTOVANJA? Otkrivamo šta vas čeka na granici!
Potpećko jezero je od 30. decembra, po ko zna koji put godinama unazad, preplavljeno tonama plastike, kabastog otpada, drveća, komada nameštaja... Bukvalno je u pojasu oko brane Potpeć pretvoreno u plivajuću deponiju koja izgleda sablasno i koja pogoduje scenama postapokaliptičnih filmova.
Sve to đubre koje ruži jezero Lim je usled povećanja vodostaja ili pokupio sa deponija smeštenih uz njegove obale, ili su ga u reku iz ruralnih područja donele pritoke.
- Problem zagađenja Lima do sada se uvek pokušavao rešavati parcijalno. Jedino trajno rešenje je da tripartitna komisija Crne Gore, Srbije i BiH kroz Poglavlje 27 povuče novac iz fondova EU i od tog novca strateški i planski zatvori nesanitarna smetlišta na obalama Lima i u opštinama kroz koje ova reke teče izgradi sanitarne deponije - priča Goran Reković, predsednik Udruženja "Primus" iz Priboja.
Kako se Lim zagađuje? Ova reka izvire iz Plavskog jezera i kroz Crnu Goru teče kroz opštine Plav, Gusinje, Andrijevicu, Berane i Bijelo Polje. U svim ovim ovim mestima, uz samu obalu reke, smeštene su nesanitarne gradske deponije.
Osim njim načičkano je i mnogo divljih smetlišta. Kroz Dobrakovačko-kumaničku klisuru Lim ulazi u Srbiju, na teritoriju Prijepolja. Prvo veće naselje na koje nailazi je Brodarevo čija deponija je uz reku. Zatim stiže u Prijepolje i prolazi pored deponije Stanjevine, prave planine smeća uz desnu obalu reke, koja je korišćena 40 godina. Stanjevine su nedavno zatvorene, ali još uvek nisu sanirane.
Nizvodno od Prijepolja Lim prolazi kroz područje Nove Varoši, gde nema deponija, a zatim ulazi u teritoriju Priboja i teče kroz sam grad. Pribojska deponija nije u direktnom kontaktu sa rekom, jer je udaljena 100, 200 metara, ali jeste u indirektnom.
Priboj je poslednja opština Srbije na toku Lima, koji zatim prelazi u BiH i pre nego što se između Višegrada i Goražda ulije u Drinu prolazi kroz Rudo čija deponija Zaim polje je stacionirana uz obalu reke.
Dakle, pri svakom većem vodostaju Lim od izvorišta do ušća pokupi smeće sa sedam gradskih deponija, one u Brodarevu koje je deo Prijepolja, i mnoštva divljih deponija. Na sve to priroda se i smeće koje iz seoskih područja u reku nanesu rečice i bujični potoci.
- Više od 300.000 ljudi vrši uticaj na Lim i njegove pritoke, što kroz gradska, što kroz smetlišta u ruralnom području. Nešto manje smeća zadrži se u Dobračko–kumaničkoj klisuri koja je prva prirodna barijera na toku reke. Prva velika veštačka barijera je Potpećko jezero u koju Lim nagomila 40.000 kubika otpada godišnje. Nekada manje, nekada više, ovo se dešava već decenijama - objašnjava Goran Reković.
Prilikom svakog plavnog talasa smeće začepi rešetke brane HE "Potpeć" a u "Limskim hidroelektranama" kažu da je problem smeća u Potpeću sve izraženiji. Akumuliranje optada povećava troškove proizvodnje struje jer je potrebno uklanjati smeće i prevoziti ga na deponiju. Tokom svakog remonta HE ronioci za 15-20 dana izvuku iz jezera oko 200 kubika smeća.
- Površina jezera pod smećem je ogromna, ali niko ne zna koliki je sloj đubreta ispod nivoa vode. Kada su obični plavni dani ispod površine je 25-30 centimetara smeća, a pitanje je sada kada je ogromna količina đubreta u Potpeću. A tek je pitanje šta leži na dnu jezera jer 40 odsto nagomilanog otpada potone - dodaje Reković.
Dvadeset odsto otpada ostaje rasuto uz obale jezera i čeka ili da ga neko očisti, ili novi plavni talas koji će ga opet sabiti uz branu. Nebrojeno puta organizovane su akcije čišenja obala, ali njihovi efekti nisu bili dugotrajni jer Lim uvek dovuče nove količine otpada.
Preostalih 40 odsto otpada, dakle oko 16.000 kubika godišnje, preko preliva brane u Potpeću nastavi Limom kroz Priboj i dalje ka ušću u Drinu.
Mada Pribojci prst krivice upiru u Prijepolje i tamošnju deponiju Stanjevine, označavajući je kao najvećeg zagađivača, Prijepoljci to demantuju.
- Lim sa Stanjevina nije doneo otpad ni sada ni prethodnih godina. Tokom velikih poplava 2014. Lim je sa Stanjevina odneo sve što je mogao da dohvati. I poslednji plavni talas je dohvatio deponiju, ali nije odneo smeće jer nije imao šta da odnese - tvrdi Vladimir Babić, predsednik opštine Prijepolje.
Stanjevine su zatvorene u novembru, a 12. januara, kaže Babić, biće raspisana javna nabavka sa sanaciju smetlišta.
Na inicijativu Ekološkog udruženja "Jastreb" iz Priboja letos je počela realizacija projekta postavljanja plutajuće barijere - sajle, osmišljene da ne dozvoli prodor smeću u područje brane. Ta ideja podrazumevala je da se smeće koje zaustavi sajla prikuplja i odnosi na deponiju. Ipak, zbog nedostatka novca realizacija projekta je obustavljena tek pošto je otpočeta.
Proteklih nedelja intenzivirani su razgovori sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine da se sajla postavi.
- Iz Ministarstva su obećali da će njihovi predstavnici sledeće nedelje doći sa projektantima koji će osmisliti i izraditi projekat plutajuće barijere na jezeru, a takođe i na bujičnim potocima koji se ulivaju u Lim na potezu od granice sa Crnom Gorom do Potpeća. Zadovoljni smo reakcijom ministarke Irene Vujović, više smo uradili sa njom za mesec dana nego sa prehtodnim ministrom za ceo njegov mandat - kaže Siniša Laković, predsednik Ekološkog udruženja "Jastreb".