ONI SU KROJILI SUDBINU SRBIJE 1999. GODINE: Neki su umrli u mukama, a gde su ostali glavni pokretači napada na Jugoslaviju?

U godini koja je obeležena dramatičnim događajima za Srbiju, diplomatski koridori su bili poprište pregovora i donošenja odluka koje su imale dubok uticaj na sudbinu zemlje. Među ključnim akterima u krojenju političkih prilika 1999. godine našli su se diplomatski predstavnici Zapada, poput tadašnjeg premijera Velike Britanije Tonija Blera, generala Veslija Klarka, američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, američkog šefa države Bila Klintona.

Odluke ovih visoko rangiranih funkcionera u to vreme svetska i domaća javnost pratila je iz minuta u minut. Danas, mnogi od njih nastavili su svoje putanje, neki ostavši u politici, neki su se okrenuli novim izazovima, a pojedini su u međuvremenu preminuli.

U vreme NATO bombardovanja bio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

- Nema više čekanja. Prag je prekoračen. Ugroženi su američki nacionalni interesi - izjavio je Klinton posle neuspešnih pregovora Jugoslavije i kosovskih Albanaca u Rambujeu, nakon čega je usledio napad.

Nakon predsedničke funkcije posvetio se humanitarnom radu, podržao je suprugu Hilari u predsedničkoj kampanji 2016. godine. Godine 2020. izabran je za elektora države Njujork u okviru Elektorskog koledža, a svoj glas na predsedničkim izborima dao je Džozefu Bajdenu, odnosno Kamili Haris. 

Kao premijer Velike Britanije od 1997. do 2007. godine poveo je zemlju u četiri rata. Bio je jedan od najvećih zagovornika NATO bombardovanja 1999. godine. Nakon što je podneo ostavku na mesto premijera imenovan je za specijalnog izaslanika za mir Kvarteta za rešavanje bliskoistočne krize.

Nakon političke karijete postao je savetnik je u poznatoj investicionoj banci. Osnovao je Intitut za globalne promene kojim promoviše globalne poglede vlada i organizacija.

Madriđanin, u vreme bombardovanja 1999. godine bio je generalni sekretar NATO-a. Služio je kao visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Solana je postao počasni predsednik Centra za humanitarni dijalog, a 2011. godine postao je član "Global Leadership Foundation", organizacije koja radi na promociji dobrog upravljanja širom sveta. Iste godine je postao i član upravnog odbora "Human Rights Watch"-a.

Amerikanac iz Čikaga, bio je komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi od 1997. do 2000. godine. Klark je komandovao NATO operacijom "Saveznička sila" 1999. godine. Interesantno je da je bio je kandidat za predsedničku nominaciju sipred Demokratske stranke u SAD 2004. godine, ali se povukao iz predsedničke trke.

Tada je predsednički kandidat ispred demokrata bio Džon Keri, a ispred republikanaca Džordž Buš, koji je osvojio svoj drugi mandat. 

Danas, Klark ima konsultantsku firmu i predsednik je i izvršni direktor jedne investicione banke. Od jula 2012. do novembra 2015. bio je počasni specijalni savetnik rumunskog premijera Viktora Ponte za ekonomska i bezbednosna pitanja.

Britanac iz Londona, bivši je portparol NATO-a. Bio je zamenik pomoćnika generalnog sekretara za nove bezbednosne izazove u sedištu NATO-a u Briselu sve do penzionisanja krajem septembra 2018. Šej će ostati upamćen kao neko ko je iznedrio termin "kolateralna šteta" i "kolateralna žrtva" za stradanja srpskih civila tokom bombardovanja.

Dve decenije nakon agresije Šej je izjavio da žali zbog "kolateralne štete", ali da je bombardovanje Jugoslavije bilo opravdano. Redovni je profesor strategije i bezbednosti na Univerzitetu Ekseter, i gostujući na nekoliko evropskih univerziteta.

Bio je pomoćnik američkog državnog sekretara za javne poslove u Klintonovoj administraciji od 1997. do 2000. Bio je i glavni portparol Stejt departmenta, i desna ruka sekretarke Medlin Olbrajt.

Posle Klintonovog odlaska, radio je kao profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije. Po povratku u Njujork vratio se politici, bio je glavni spoljnopolitički portparol predsedničke kampanje generala Veslija Klarka. Bio je i član predizbornog tima Hilari Klinton 2008. godine.

Novembra 2022. državni sekretar Entoni Blinken imenovao ga je za specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za pitanja od globalnog značaja. 

Bio je nemački kancelar od 1998. do 2005. godine. Jedan je od glavnih zagovornika agresije na Jugoslaviju koju je pravdao "užasnim kršenjima ljudskih prava i humanitarnoj katastrofi na Kosovu". Nekoliko godina kasnije kritikovao je brzu odluku nekih evropskih zemalja da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. U martu 2014. Šreder je uporedio rusku intervenciju na Krimu sa NATO bombardovanjem Jugoslavije, navodeći oba slučaja kao kršenje međunarodnog prava i Povelje UN. 

Nakon političke karijere postao je predsednik odbora "Nord Stream AG i Rosneft-a", ali je 2022. dao ostavku i odlučio da se ne pridruži odboru ruske državne gasne kompanije Gasprom. Bio je menadžer za investicionu banku "Rothschild" i predsednik odbora fudbalskog kluba Hanover 96.

Prva državna sekretarka u istoriji SAD. Na tu funkciju je došla 1997. godine dok je predsednik bio Bil Klinton. Bila je važna učesnica mirovne konferencije u Rambujeu 1999. godine.

- Kad me ljudi pitaju na šta sam najponosnija od onoga što sam uradila, to je Kosovo - izjavila je jednom prilikom za BBC Olbrajtova. Glasno je zagovarala bombardovanje Jugoslavije.

Olbrajt je poslednjih godina bila predsedavajuća u Nacionalnom demokratskom institutu za međunarodne poslove i predsednica Trumanove fondacije za stipendiranje. Krajem 2021. godine postavljena je za predsednicu američkog Odbora za odbrambenu politiku. Umrla je 23. marta 2022. godine u 84. godini od raka.

Bio je ministar spoljnih poslova Velike Britanije. Njegov mandat ministra spoljnih poslova obeležile su britanske intervencije na Kosovu. Imao je istaknutu ulogu 1999. godine u kampanji NATO snaga da srpska vojska napusti Kosovo, a kasnije je označio "odbranu Kosova" kao jedno od najznačajnijih dostignuća.

Preminuo je 2005. godine dok je bio na odmoru u Škotskoj. Iznenada je doživeo srčani udar, kolabirao je, izgubio svest i pao niz greben. Nakon toga prevezen je u bolnicu, ali je nekoliko minuta po dolasku proglašen mrtvim.

Za specijalnog savetnika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju imenovan je 1993. godine. Naredne godine izabran je za predsednika Finske i na toj funkciji je ostao do 2000. godine. Godine 2007. imenovan je za specijalnog izaslanika za pregovore o budućem statusu Kosova.

Srbiji će ostati u sećanju po Sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa Kosova, poznatijem kao Ahtisarijev plan, iznetom 2007. godine. Njime je, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine, i takozvana nadzirana nezavisnost za Kosovo. 

Ahtisarijev plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština tzv. Kosova usvojila februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.

Srbija nikada nije prihvatila Ahtisarijev plan. Dobitnik Nobelove nagrade za mir. Nakon što mu je dijagnostifikovana Alchajmerova bolest povukao se iz javnosti 2021. godine. Preminuo je u 87. godini života u oktobru prošle godine.

Izvor: Srbija Danas/Mondo/Nevena Davidović/Preneo: V.M.