IZ MINISTARSTVA ZDRAVLJA UPOZORAVAJU: "U kriznom periodu više razgovarajte sa decom i pratite njihovo ponašanje"
Za mlade ista obala je puna neizvesnosti, nepoznatog i straha kako će dalje, ali i izazova da mogu i žele drugačije.
Mladi i roditelji prevoze se istim čamcem do druge obale.
Za roditelje to je obala na kojoj treba da ostave odraslo, odgovorno, sigurno i samosvesno mlado biće.
Na nekim površinama korona OPSTAJE I DO 28 DANA: Evo kako da se najbolje zaštitite i šta NIKAKO da ne radite
Sve više zaraženih u Srbiji: Još šestoro ljudi ima koronu, ukupno 89 potvrđenih slučajeva
Grad duhova u Srbiji: Nigde nikog na ulicama, građani se pridržavaju mera zaštite
Sa obe strane javljaju se pitanja: Da li će moći? Šta dalje sam?
Adolescencija se posmatra kao prelazni životni period između detinjstva i odraslog životnog doba.
Karakterišu je brze fizičke, psihološke i sociokulturološke promene, koje adolescenti savladavaju u cilju uspostavljanja sopstvenog identiteta i autonomije.
U tom periodu dolazi do promene u strukturi porodica, adolescenti teže nezavisnosti u odnosu sa roditeljima i okreću se vršnjacima kao novoj referentnoj grupi u kojoj se traži doživljaj pripadnosti, bliskosti, razumevanja i sigurnosti
Adolescenti teže da budu nezavisniji, što podrazumeva samostalno donošenje odluka, njihovo sprovođenje u delo, ali i preuzimanje odgovornosti za iste.
Promene na socijalnom planu, preraspodela uloga u porodici i potreba za pripadanjem vršnjačkim grupama često podrazumevaju i promene stila životnih navika koje sa sobom nose različite štetne i rizične oblike ponašanja.
Veoma je važno da u situacijama koje zahtevaju pojačanu kolektivnu odgovornost porodično funkcionisanje bude što skladnije, kako bi društvo moglo odgovorno da se izbori sa svim spoljašnjim stresorima i faktorima rizika.
Mogućnosti brzog širenja infektivne bolesti izazvane novim oblikom virusa Korona predstavlja situaciju koja će biti veliki izazov za porodice sa adolescentima.
Na prvom mestu je veoma važno da roditelji razgovaraju sa svojim adolescentima kako bi im pojasnili stepen ozbiljnosti, kao i kolektivne i lične odgovornosti u ovoj situaciji.
Razgovor, pojačana kohezija i podela odgovornosti u porodici umnogome može smanjiti rizik od različitih negativnih psiholoških i ponašajnih odgovora na stres koji se susreću u ovakvim situacijama.
Kako kod adolescenata tako i kod roditelja najučestalije se javljaju poremećaji sna, napetost, promene raspoloženja, strepnja, smanjen doživljaj bezbednosti, ljutnja, kao i pojačani strah od bolesti.
Tu su i pojačano konzumiranje alkohola, duvana, socijalna izolacija, konflikti u porodici i agresivnost koji dovode kako do slabljenja imunog sistema tako i do nemogućnosti da se psihološki savladaju pojačani zahtevi sredine u kriznoj situaciji.
Prihvatanje brige i nesigurnosti vezano za tok dešavanja i ishod treba uvažiti, podelite medicinsko znanje koje je sa zvaničnih izvora i napravite plan stila zdravih životnih navika u narednim danima koje će omogućiti redukciju stresa i unaprediti i psihičko i telesno zdravlje.
Za sve informacije Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa koronavirusom: 064 8945 235
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut": 011 2684 566
Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima.
U cilju omogućavanja brže i efikasnije komunikacije građana sa nadležnim epidemiološkim službama, Ministarstvo zdravlja uvelo je dodatnih 20 brojeva telefona za sve informacije o korona virusu.
Ruski ekspert otkrio da li alkohol spasava od korona virusa: Evo šta piti protiv nove bolesti
Srbin oboleo od korone otkrio: "Temperatura ne prelazi 38C°, ne spavam dobro, otežano dišem"
DRAMA ZBOG PANDEMIJE! Srbi zatočeni širom sveta, ne mogu da se vrate u zemlju, samo u Maroku zarobljeno njih 30
Evo kako srpski seljaci provode dane u izolaciji: Ovo je njihov karantin pod otvorenim nebom (VIDEO)
VOJSKA SRBIJE PREUZIMA KONTROLU GRANICA, PRIHVATNIH CENTARA I BOLNICA: "Spremni smo za izvršenje svih zadataka" (VIDEO)