SRPSKA KAFANA ZA GINISA - KAFA 40 DINARA: Dok na Zlatiboru popijete jednu u Kotraži možete popiti deset! (FOTO)
Uz nekoliko kafa gostima se poslužuju ratluk i domaće slatko
Da kafa i kisela voda zajedno u današnje vreme mogu koštati smo četrdeset dinara pokazao je Dragačevac Mladen Ravić koji u selu Kotraža već dugi niz godina drži kafanu. Činjenica je da su cene u ugostiteljskim objektima po srpskim selima manje, ali cenovnik gazda Mlađa zbunio je mnoge koji su se zapitali - a gde je tu njegova računica.
EPISKOP ATANASIJE NA RESPIRATORU: Ima upalu oba plućna krila, oglasila se eparhija
IZ PROLEĆA U ZIMU U JEDNOJ NOĆI: Živa na termometru do kraja nedelje imaće neverovatne uspone i padove
FENOMEN KOJI SE RETKO VIĐA - GORANOVA KRMAČA OPRASILA 32 PRASETA! Ljudi mu ne veruju, nazivaju ga lažovom (FOTO)
- Kakvo je to jutro bez dobre kafe? Nikakvo. Ali, iako je kafa dobra sloši vam se kad vam stigne račun ako je preskupo i tako odbijete mušterije. Ja to nisam želeo, već sam se tudio da ih privučem iako moja zarada neće biti nešto velika. Ali, dobar glas se pročuje pa dnevno skuvamo po 100 kafa i tu se već nabare odrđena cifra i ne žalimo se. Poenta je da ne treba biti alav i stvari dođu same od sebe - priča ovaj kafedžija.
Uz nekoliko kafa gostima se poslužuju ratluk i domaće slatko, a kad odmakne dan polako se prelazi na domaću rakiju čija čašica takođe ima minimlanu cenu. Totalno suprotnu od njenog kvaliteta. Korona virus jeste smanjio obim posla, ali kafana i dalje radi punom parom upravo zahvaljujući ljubaznom domaćinu i dobroj usluzi.
- Uz kafu meštani vole popiti i domaću ljutu, a jedna čašica je 40 dinara. U odnosu na Zlatibor ili Kopaonik, mi ovde u selu stvari posmatramo drugačije. Poštujemo kvalitet, mušterije, u suprotnom ostajemo ili bez jednog ili drugog, jer ja živim od toga da mi dođe prvi komšija i drugi meštani, a na turističkim mestima si samo prolaznik. Bitno nam je da mušterije u ovom malom mestu se vraćaju kod nas - rekao je Mladen.
Ono što su nekada bile zadruge danas su postale kafane, mesto gde se ugovaraju otkup, proizvodnja, traže radnici i plasman poljoprivrednih proizvoda.
- Od trenutka kada se otvori kafana, prvi gosti su već na vratima, nakon ispijanja kafe i rakije, završetka poslova u polju ponovo se vraćaju da remiziraju učinak. Tako da ovde možete čuti i šta je ko posejao, gde je radnike našao i za koliko je prodao malinu ili krompir. Pogotovu što u današnje vreme mnogo tema muči srpske seljake, ovaj objekat im dođe kao neki ventil za opuštanje - dodaje Mladen.
Vlasnik kafane koji je svoj objekat otvorio pre devet godina ima samo jednu poruku.
- Kada država uloži u srpskog seljaka, od toga živi i porodica i otkupac, a i mi kafedžije - zaključio je Dragačevac.