KLINIKA LAZA LAZAREVIĆ U KOVID SISTEMU: Dr Staščević Karličić objasnila po kom sistemu i kakvi pacijenti dolaze
Doktorka Ivana Staščević Karličić naglasila je da se u klinici Laza Lazarević primaju oboleli s lakšom formom kovida kojima je neophodan psihijatrijski nadzor u bolnici.
VAJBER GRUPA KOJA ŽIVOT ZNAČI! Putem nje se u Srbiji najbrže traži slobodan krevet i mesto na kiseoniku
SVAKI TREĆI SRBIN PRELEŽAO JE KORONA VIRUS: Mnogo više građana sada ima antitela, da li se bližimo kraju tunela?
TRI OPCIJE NA STOLU KRIZNOG ŠTABA ZA PRAZNIKE: Teška odluka pred sutrašnju sednicu, koji će se od predloga usvojiti
Klinika "Laza Lazarević" juče je otvorila kovid odeljenje i primila prve pacijente kojima treba i psihijatrijska pomoć.
- Trenutno smo trijažnim centrima u Beogradu stavili na raspolaganje 40 postelja s mogućnošću proširenja u skladu s potrebama. Ovo neće, međutim, smanjiti naše kapacitete za prijem i zbrinjavanje ne-kovid pacijenata - kaže doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Kakvi kovid pacijenti dolaze kod vas?
- U pitanju su lakše forme kovida, s trenutno manjom potrebom za kiseonikom ili bez nje, a kod kojih je predominantna potreba za psihijatrijskim zbrinjavanjem u bolnici. To su akutna psihotična stanja, s komplikacijama ili bez njih, koja se ne mogu adekvatno zbrinuti u kućnim uslovima. Glavne manifestacije su sumanute ideje, halucinacije, uznemirenost, agresivnost i tendencija ugrožavanja sopstvenog života i zdravlja.
Imate li intenzivnu negu na kovid odeljenju?
- Imamo 10 postelja za brzo zbrinjavanje lakog pada nivoa kiseonika u krvi. Pacijenti s težim kliničkim slikama i oni kojima treba viši nivo kiseonika transportuju se u druge kovid bolnice. Stalni konsultant ovog odeljenja je dr Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike.
Šta korona uradi organizmu, pa da kovid pacijenti moraju da budu i vaši pacijenti?
- Sada znamo da je kovid 19 sistemsko oboljenje koje utiče na sve organe, pa i mozak kao središte psihičkog života. U tom smislu, očekivane su i mentalne smetnje - anksioznost, bezvoljnost, ravnodušnost, poremećaji spavanja, depresivno raspoloženje, a ređe i psihotične slike praćene halucinacijama, otuđenjem od stvarnosti, agresivnim ponašanjem i suicidalnim idejama i pokušajima.
Imate li evidenciju koliko je dosad bilo samoubistava zbog korone?
- Od marta do jula klinika je zbrinula statistički znatno veći broj pacijenata koji su pokušali samoubistvo nego u istom periodu 2019. SOS Nacionalnu liniju za prevenciju samoubistva na besplatnom broju 011/7777-000 za oko dve godine postojanja pozvalo je više od 8.000 ljudi. Nisu zvali samo oni koji imaju suicidalne ideje već i članovi njihovih porodica, kao i porodica ljudi koji su izvršili samoubistvo. Svima njima je potrebna stručna pomoć.
A šta je s pacijentima koji imaju strah od korone ili su psihički oboleli zbog dugotrajne epidemije i mera?
- Sveopšta društvena kriza uzrokovana pandemijom donela je neizvesnost, strah, brigu, strepnju, pad raspoloženja, poremećaje spavanja i apetita kod svakog od nas. Međutim, protokom vremena, većina ljudi se adaptirala na nove okolnosti, naučili smo nova pravila, promenili neke navike i očekivanja. Oni koji su bili najosetljiviji i nisu uspeli da mobilišu sve zdrave snage svoje ličnosti, pod pritiskom intenzivnog stresa, razvili su simptome uglavnom anksioznih i depresivnih stanja za koja su bili predisponirani. Za njih, zdravstveni sistem pruža pomoć na svim nivoima - od domova zdravlja do specijalizovanih klinika.
Besplatan broj
Oko 10.000 poziva za pomoć
Koliko imate poziva na broju za psihosocijalnu podršku?
- Od marta, kad smo s Ministarstvom zdravlja otvorili besplatni servis za psihosocijalnu podršku na broju 0800/309-309, bilo je oko 10.000 poziva. Linija je dostupna 24 časa, a broj poziva i problematika zbog koje se zove variraju u skladu s dinamikom epidemije.