KO ĆE PREŽIVETI KORONU? Najnovije istraživanje napokon dalo spasonosni odgovor, a suština je u jednoj stvari!
Još jedno veliko naučno otrkiće o kovidu 19
Naučnici iz Velike Britanije su otkrili da mutacije na genima IFNAR2, TYK2, OAS1, DPP9 i CR2 objašnjavaju zašto neki razviju jako težak oblik bolesti, a drugi ljudi ne.
STIŽE SPAS OD KORONE! DRUGA RUSKA UZDANICA U BORBI PROTIV KOVIDA: Sve što niste znali o "EpiVakKoroni"
OTKRIVEN NOVI LEK KOJI LEČI KORONU: Posle vakcine dobili smo još jedno "čudo"
Budimpešta će sutra biti u blokadi, na tome mogu da "zahvale" Amerima!
Zašto neki ljudi s koronavirusom nemaju nikakve simptome, dok se drugi ozbiljno razbole, završe na respiratoru i čak preminu - jedna je od najvećih zagonetki pandemije?
Odgovor se delom krije u genima, odnosno u mutaciji pet gena koji su povezani sa najtežim oblicima kovida 19, otkrilo je naučno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji.
Ovo otkriće pruža novi uvid u to gde imunosistem „pogreši“ u borbi s virusom, što može pomoći kod uspostavljanja novih terapija za lečenje kovida.
Naučnici Univerziteta u Edinburgu proučavali su DNK 2.700 pacijenata smeštenih na 208 odeljenja za intenzivnu negu širom Britanije i došli do zaključka da pet gena povezanih sa antivirusnim imunološkim odgovorom i zapaljenjem pluća imaju ključnu ulogu u mnogim teškim slučajevima bolesti.
- Geni IFNAR2, TYK2, OAS1, DPP9 i CR2 delimično objašnjavaju zašto neki razviju jako težak oblik bolesti, dok na druge virus ne utiče. Skenirali smo gene svakog od pacijenata, a genomi su potom upoređivani sa DNK zdravih ljudi kako bi se otkrile razlike. Pronađeno ih je nekoliko: prva je u genu koji se zove TYK2. Razlike su pronađene i u genu DPP9, koji takođe ima ulogu kod upala, kao i u genu OAS. Varijacije kod gena IFNAR2, koji je povezan s molekulom interferonom, koji pomaže da se imunosistem pokrene čim primeti infekciju, takođe su primećene kod pacijenata na intenzivnoj nezi. Naši rezultati u pokazali koji lekovi bi trebalo da budu na vrhu liste za klinička ispitivanja - rekao je Kenet Bejli, jedan od vođa istraživanja koje je objavljeno u časopisu Nejčer.
Specijalista genetike i molekularni biolog i fiziolog dr Ivana Buzadžić rekla je da su ovakva istraživanja osnov za razvoj personalizovane medicine, jer svaki organizam je drugačiji, pa samim tim i reaguje drugačije.
- Pre bilo kakve terapije treba uraditi genetska istraživanja i tek onda ćemo znati kakva će reakcija organizma biti. Kod ovakvih istraživanja je potrebno vreme, a cilj je personalizovana medicina i farmakogenetika, to jest individualna terapija za svakog pojedinca. Treba da se radi na prevenciji, da i kada dođe do komplikacija, reakcija organizma bude što bolja. Ako neko dobije ozbiljne zdravstvene probleme, treba reagovati brzo i nikakvo lečenje preko Gugla ili savet komšije ne dolazi u obzir. U ovom slučaju treba slušati genetičare kada su sva istraživanja u pitanju, a za terapiju farmakologe i imunologe - rekla je dr Buzadžić.
Predispozicija za obolevanje
Direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Snežana Pajović izjavila je nedavno da genetski profil svakog od nas nosi određene zapise u genima, koji određuju da li postoji veća ili manja predispozicija za obolevanje od kovida 19. To je utvrđeno istraživanjem na kome rade istraživači Laboratorije za radiobiologiju i molekularnu genetiku tog instituta, a kako je dodala dr Pajović, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja oboljenja, što omogućava preventivno delovanje. Naučnoistraživački rad na tom projektu trajaće 18 meseci.
Posećamo, tokom poslednja 24 časa na koronavirus u Srbiji testirano je 16.886 građana, od kojih je 5.679 pozitivno, dok je preminulo 48 ljudi, čime se ukupan broj umrlih od početka epidemije u zemlji popeo na 2.275. Na respiratorima je 318 pacijenata, dok je ukupno hospitalizovano 8.744 obolela. U ustanovama socijalne zaštite i domovima za odrasle i stare zaraženo je skoro 3.000 ljudi - 2.057 korisnika i 902 zaposlenih, saopštilo je Ministarstvo za rad.