KORONA ŠABLON - Da li ću baš ja UMRETI ako se zarazim? Evo kako da sračunate da li je moguć FATALNI ISHOD
Istraživači misle da na svakih hiljadu obolelih od korona virusa, premine između jednog i 40 zaraženih.
Kako navode, najverovatnija procena glasi da je to devet od 1.000 inficiranih, odnosno oko jedan odsto. Posledice virusa zavise od čitavog niza faktora - vašeg godišta, pola i opšteg zdravlja, kao i zdravstvenog sistema zemlje u kojoj se nalazite.
DR KON PODNEO KRIVIČNE PRIJAVE! Epidemiolog povukao neočekivani potez
LOV NA LAŽNE KOVID PROPUSNICE! Evo kako ih prepoznati - kazne su paprene za one koji ih poseduju
MATIJA BEĆKOVIĆ NA UDARU ZBOG IZJAVE O ŽENAMA: Srpski akademik se nasmejao, pa dao obrazloženje ZAŠTO je to rekao
Koliko je teško izračunati stopu smrtnosti?
Pa, toliko da vam je potreban doktorat. Čak je i prebrojavanje slučajeva nezgodno.
Većina obolelih neće ući u ovu računicu zato što ljudi obično ne odlaze kod lekara kada imaju blage simptome.
Malo je verovatno da su različite stope smrtnosti koje prijavljuju države širom sveta posledica različitih verzija istog virusa.
Prema istraživanju Imperijalnog koledža, to je zato što su različite države bolje ili gore u primećivanju blažih slučajeva koje je teže uračunati.
Dakle, manje prijavljenih slučajeva znači da ćete lakše da precenite stopu smrtnosti. Ali možete da pogrešite i u suprotnom smeru.
Potrebno je da prođe određeno vreme pre nego što se zaraza završi oporavkom ili smrću.
Ukoliko uračunate sve slučajeve koji još nisu imali priliku da se razviju do kraja, potcenićete stopu smrtnosti zato što propuštate slučajeve koji će se kasnije završiti smrću.
Naučnici kombinuju pojedinačne dokaze za svako od ovih pitanja kako bi sastavili kompletnu sliku stope smrtnosti.
Na primer, oni procenjuju proporciju slučajeva sa blagim simptomima za male, definisane grupe ljudi koji se veoma pomno posmatraju, kao što su ljudi na letovima koje država šalje kući, prenosi BBC na srpskom.
Koliko je rizik po ljude kao što sam ja?
Neki tipovi ljudi imaju veću verovatnoću da umru ukoliko se zaraze korona virusom: stariji, nezdravi i, možda, muškarci.
U prvoj velikoj analizi sprovedenoj na više od 44.000 slučajeva iz Kine, stopa smrtnosti bila je deset puta viša kod veoma starijih nego kod sredovečnih.
Stope smrtnosti bile su najniže kod mlađih od 30 godina - bilo je osam smrti u 4.500 slučajeva.
I smrt je bila najmanje pet puta češća kod ljudi sa dijabetesom, visokim krvnim pritiskom ili problemima sa srcem i disanjem.
Postojao je čak i neznatno viši broj smrti među muškarcima u odnosu na žene.
Svi ovi faktori vrše interakciju jedni sa drugima i mi još uvek nemamo kompletnu sliku rizika za svaki tip osoba na svakoj lokaciji.
Je li opasniji od gripa?
Ne možemo da uporedimo stope smrtnosti zato što mnogi ljudi sa blagim simptomima gripa odlučuju da nikad ne odu kod lekara.
Zato ne znamo koliko ima slučajeva gripa ili bilo kog novog virusa svake godine.
Ali grip nastavlja da ubija ljude u Velikoj Britaniji, baš kao što to radi svake zime.
Kako podaci budu pristizali, tako će naučnici razviti jasniju sliku o tome ko je podložan najvećem riziku ukoliko epidemije korona virusa stigne, na primer, u Veliku Britaniju.
Glavni savet Svetske zdravstvene organizacije je da možete da se zaštitite od svih respiratornih virusa pranjem ruku, izbegavanjem ljudi koji kašlju i kijaju i svesnim naporom da ne dodirujete oči, nos i usta.