KORONA STATISTIKA U SRBIJI: Gde ima najviše obolelih, koje starosne grupe su najugroženije, a gde se virus smiruje?

Broj novozaraženih u našoj zemlji je u poslednja tri dana oko 400, a epidemiološka kriva na kraju ove ključne sedmice je u zaravnanju iako se u nekim mestima situacija smiruje, a sa druge strane imamo predele gde se javljaju nova žarišta.

Prema poslednjim podacima u proteklih 24 sata na korona virus je testirano 3.194 osoba u Srbiji, od toga je 445 bilo pozitivnom, te sada ukupan broj obolelih iznosi 5.318.

Od posledica korona virusa preminulo je u poslednjih 24 sata još četiri osoba (tri osobe muškog i jedna osoba ženskog pola), te se ukupan broj žrtava popeo na 103 što nam daje procenat smrtnosti od 1,93 odsto.

Ova brojka je ohrabrujuća vest, s obzrom na to da procenat smrtnosti opada - juče i prethodnih dana uvek je bio iznad dva. Osim toga, dobra vest je i to da se do danas, a od početka epidemije, oporavilo 443 osoba koje su bile zaražene koronom.

Do sada je ukupno testirano 29.472 ljudi, hospitalizovano je 3.245 pacijenata, dok je na respiratoru 120 obolelih.

Na severu mirnije, na jugu nova žarišta

Ipak, dok se u nekim delovima zemlje situacija smiruje, kao što je sever zemlje, šesta nedelja nam je donela nova žarišta.

Epidemilog Predrag Kon rekao je, da je korona virus daleko aktivniji na jugu Srbije, na području Ćuprije, Paraćina, Aleksinca, Niša, Prokuplja i Leskovca, nego u ostalim krajevima.

- Na tom području se otkriva veći procenat pozitivnih nalaza testiranih lica, dok se u Vojvodini potpuno smiruje situacija - rekao je Kon na konferenciji za medije u Palati Srbije, održanoj bez novinara.

Novo žarište u Nišu je od pre par dana privatni dom za stara lica "Eskulap", čijih je 27 korisnika pozitivno na korona virus. To je drugi dom za stare u Nišu u kojem je potvrđena zaraza korona virusom jer je prethodno u Gerontološkom centru prvobidno otkriveno 147 obolelih, a juče se taj broj popeo na 164.

Ovakav skok broja obolelih prepisuje se nemaru pojedinaca na rukovodećim funkcijama, nepažnji i neodgovornosti kada je reč o samoj zaštiti i preventivnim merama.

Zbog pojave novih žarišta Vladin Krizni štab doneo je odluku da se formira poseban Krizni štab za Nišavski i Toplički okrug. Međutim, kako je primećena tendencija povećanja broja zaraženih u Pomoravlju i Podunavlju, planira se formiranje Kriznog štaba i za te oblasti.

I dok se situacija drži pod kontrolom u Čačku, Kraljevu, Kragujevcu i u Vojvodini, jug, jugoistok i istok postaju prava žarišta.

Geografski rapored zaraženih

Nema sumnje da se korona virus pojavio u svim krajevima zemlje. Negde se javljaju nova žarišta, negde se situacija smiruje.

Najveći broj zaraženih nalazi se u Beogradu, čak 1.500 pacijenata (30,27 odsto od ukupnog broja zaraženih), dok je Niš odmah iza prestonice sa 739 slučajeva (14,91 odsto).

Trocifreni broj zaraženih imaju i Ćuprija (182), kao i Valjevo (134). Virus je potvrđen i u Kruševcu, Novom Sadu, Leskovcu, Zaječaru, Vranju, Kragujevcu…

Gotovo da nema dela Srbije u kom se epidemija nije proširila, a javljaju se i nova žarišta poput Požarevca, gde je do sada registrovano 25 slučaja. Najmanji broj zaraženih je u Crnoj Travi, Žagubici, Apatinu gde je potvrđen po jedan slučaj obolelih od korona virusa.

U Kolubarskom okrugu, je kod 157 ljudi potvrđena infekcija korona virusom. Valjevo i dalje u Kolubarskom okrugu ima najveći broj obolelih - 129 osoba, uz 492 njih koji su u samoizolaciji. Sledi Ub sa 11, a potom Mionica sa osmoro obolelih. U okrugu, jedino Ljig nema obolelih od Kovida-19.

Statistika obolelih

Ako posmatramo starosnu strukturu obolelih ono što se prvo uočava jeste da je korona virus najpodložnija starosna grupa od 50 do 59 godina među kojima je do sada registrovano 993 slučaja (22,21 odsto obolelih). Odmah zatim najveći broj obolelih je u starosnoj grupi od 40 do 49 godina, ukupno 927 osoba (20,73 odsto). Ove dve starosne grupe prednjače po broju obolelih sa znatno većim udelom u ukupnoj populaciji.

Sa druge strane, znatno manje zaraženih korona virusom je u mlađem uzrastu. Broj obolelih u populaciji od 10 do 19 godina je 56 (1,25 odsto), dok je u starosnoj grupi do devet godina 116 zaraženih (2,59 odsto).

Među najstarijima u našoj populaciji, kod stanovništva starijeg od 90 godina je najmanji broj zaraženih - 39 (0,87 odsto u ukupnoj populaciji).

Starosna struktura preminulih

Korona virus je u Srbiji prema poslednjim podacima odneo 103 života i stopa smrtnosti sada iznosi 1,93 odsto. Prosečna starost preminulih je 64,43 godina,a razlika među polovima je i više nego dupla. Od ukupnog broja, posmatrajući podelu prema polu, preminulo je 72 muškaraca i 31 žena.

Najveći broj žrtava korona virusa pripada starosnoj grupi od 60 do 69 godina (34). U populaciji starijoj od 80 godina od posledica korona virusa preminulo je 19 osoba, dok je u starosnoj grupi od 50 do 59 godina broj žrtava 18.

Najmlađe preminule osobe (2) pripadaju starosnoj grupi od 30 do 39 godina.

Među žrtvama veći broj muškaraca

Kao i u svetu, tako je i je u našoj zemlji izražena razlika u smrtnosti među polovima. Zašto je to tako – tačnog odgovora i dalje nema.

Na to pitanje dr Goran Stevanović, direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti i član Vladinog Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID- 19, je na jednoj od konferencija za medije kazao kako u ovom trenutku na to pitanje ne može da odgovori.

On je ukazao na to da se ova pojava može nazvati jednom od karakteristika virusa jer je uočena u svim zemljama.

- Reći ću vam ono što uporno ponavljam na konferencijama, bilo bi lepo da odgovore na sva pitanja tog tipa, kako se širi virus, kako se najefikasnije leči, imamo sada. Onda ni mi, ni ostatak sveta ne bi imao problem u kontroli ovog virusa. To je jedna od opservacija, to je zapažanje, i praktično možemo reći da je karakteristika bolesti, jer se primećuje u svim zemljama. Zašto je to tako, verovatno ćemo znati kada sve ovo prođe, kada se svi podaci budu obradili. U ovom tenutku nemam odgovor na to pitanje - rekao je dr Stevanović.

Odgovor bi možda mogao da se potraži u načinu života i izloženosti rizičnog ponašanja. Neke studije su pokazale da muškarci ređe peru ruke i koriste sapun, ređe traže savet lekara, te da su skloni da zanemaruju preporuke lekara. Međutim,sve više stručnjaka veruje da osnovni biološki faktori takođe imaju udela u ovome.

Hormoni takođe imaju određenu ulogu – estrogen pojačava antivirusni odgovor imunoloških ćelija. Osim toga, mnogi geni odgovorni za imunološki sistem smešteni su na X hromozomu (muškarci imaju jedan, a žene dva), pa je moguće da su pojedini geni koji učestvuju u imunološkoj reakciji aktivniji kod žena nego kod muškaraca.

Zašto zaista muškarci češće oboljevaju i umiru od ovog virusa, za sada ostaje nepoznanica.