"TO JE VIRUS KOJI IMA NA HILJADE OBLIKA" Dr Šekler o novom BRAZILSKOM SOJU KORONE i njegovim simptomima
Lepi, egzotični nazivi novih sojeva u praktičnom smislu za lekare i pacijente za sada ne znače mnogo u smislu epidemioloških mera, načina lečenja tih ljudi, preventive... Radi se, dakle, o istom virusu, samo u minimalno različitim oblicima.
Dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, na pitanje o brazilskom soju virusa, kaže da je registrovan u nekim evropskim zemljama i da, baš kao i sa britanskim sojem korone, kada se bude zabeležio kod nas, posle nekog vremena novinarima više neće biti interesantan.
KAD MOŽEMO DA ODAHNEMO? Na dobrom smo putu, ovoliko nam treba još do kolektivnog imuniteta
SVE VIŠE MLADIH LJUDI SA TEŠKIM KLINIČKIM SLIKAMA: Upozorenje iz kovid bolnice u Batajnici, lekari se bore za život koleginice
POZNATO STANJE DEČAKA (8) NA RESPIRATORU: Lekari se lavovski bore - druge bolesti otežavaju oporavak
- Kada se prvi put pojavio britanski soj, svima je bilo interesantno nekoliko dana. Posle toga, niko o njemu nije progovorio i nije nikoga zanimao. Isti efekat očekujem is a brazilskim sojem - kaže Šekler i dodaje:
Lepi, egzotični nazivi novih sojeva u praktičnom smislu za lekare i pacijente za sada ne znače mnogo u smislu epidemioloških mera, načina lečenja tih ljudi, preventive... Radi se, dakle, o istom virusu, samo u minimalno različitim oblicima.
Na pitanje kakve simptome razvija ovaj soj, Šekler kaže da su simptomi isti kao kod britanskog, južnoafričkog ili klasičnog soja. Još jednom ponavlja da je reč o istom virusu koji ima na hiljade oblika. Pojedini se malo više razlikuju, ali se i ta razlika jako teško nalazi.
- Bitno bi bilo da se pojavi mutirani oblik koji daje drastično jaču potološku sliku ili se više prenosi. Za britanski se govorilo da izaziva veću smrtnost i težu kliničku sliku, a na kraju su istraživanja pokazala da daje istu kliničku sliku i istu smrtnost kao i klasični soj - kaže Šekler.
Ističe da su promene u virusu kao slovne greške u knjizi od 29.000 slova.
- Zamislite knjigu sa jednom slovnom greškom. Da li bi vam bilo teško da je nađete? Jako teško ćete je naći, a neće promeniti ni smisao knjige – kaže Šekler i ističe da su promene minimalne. Da bi se smisao promenio, mora da se promeni više "slova", u tačno određenoj rečenici i promene bi morale da budu blizu jedne drugoj.
Za sada, kaže, sve vakcine "pokrivaju" nove sojeve.
- Moguće da je efikasnost manja kod pojedinih sojeva, ali su procenti mali - kaže dr Šekler.