"IMAMO SLUČAJEVE SA TEŠKIM KRVARENJEM" Zbog pandemije pacijenti oboleli od raka dolaze sa STRAŠNIM DIJAGNOZAMA

Zbog pandemije skoro dve godine većina pacijenata s rakom mokraćne bešike ili bubrega kod lekara dolazi sa uznapredovalom bolešću, često i metastazama, u stadijumu kad nije moguće izlečenje, već je tema produženje života.

"DAVIO MI JE SINA I UDARAO MU GLAVU O KLUPU" Potresna isposvest oca učenika koji je prijavio NASTAVNIKA ZA ZLOSTAVLJANJE

"DAVIO MI JE SINA I UDARAO MU GLAVU O KLUPU" Potresna isposvest oca učenika koji je prijavio NASTAVNIKA ZA ZLOSTAVLJANJE

OGLASILI SE STRUČNJACI I UPUTILI UPOZORENJE: Omikron soj NAJOPASNIJI po najmlađe - evo koja starosna grupa je najugroženija

OGLASILI SE STRUČNJACI I UPUTILI UPOZORENJE: Omikron soj NAJOPASNIJI po najmlađe - evo koja starosna grupa je najugroženija

REVOLUCIONARNI PODUHVAT - STIŽE NAM KOVID VAKCINA U PRAHU? Imunolog Kamenov otkrio KLJUČNU RAZLIKU

REVOLUCIONARNI PODUHVAT - STIŽE NAM KOVID VAKCINA U PRAHU? Imunolog Kamenov otkrio KLJUČNU RAZLIKU

- Često smo imali i zapuštene pacijente, s teškim krvarenjem i anemijom uzrokovanim malignitetom, koji su morali da budu podvrgnuti cistektomiji, to jest da im bude izvađena bešika, kako bismo sprečili iskrvarenje. Takve operacije nemaju nikakav onkološki efekat - kaže u intervjuu urolog ass. dr sc. med. Uroš Babić s Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Srbije, koji leči i operiše pacijente s malignim bolestima, najviše karcinomom mokraćne bešike.

Doktor Babić kaže da trenutno ne postoje precizni podaci jer se broj ovih pacijenata u našoj zemlji verovatno povećao.

- Nemamo precizne podatke, verovatno se broj ovih pacijenata u Srbiji nije znatno povećao, ali je najveći broj zdravstvenih ustanova svoj rad preusmerio s redovne patologije na lečenje pacijenata s kovidom. Urološka klinika UKC Srbije, u kojoj radim, jedna je od retkih ustanova u Srbiji gde se sve vreme radila redovna urološka praksa i operativa, ali često u veoma redukovanom obimu. Tu se broj pacijenata enormno povećao, naročito onih s malignitetom, a tumore bešike i bubrega potrebno je lečiti u razumnom vremenskom roku - kaže doktor.

Karcinom prostate čest, ali nije hitan

On objašnjava da je nešto je drugačije s karcinomom prostate, koji je veoma čest, ali nije hitan, jer u velikom broju slučajeva nema tako izrazit maligni potencijal, pa ga je moguće i bolje kontrolisati.

Prema rečima dr Babića, pacijenti s rakom prostate mogu ići i na zračenje, hormonsku terapiju ili hemioterapiju, pa operacija često može i da sačeka, dok je kod mokraćne bešike i bubrega hirurško lečenje kamen temeljac terapije. On kaže da pandemija je u urološkoj praksi, kao i u ostalim disciplinama, znatno poremetila redovnu kliničku praksu, što je mnogim pacijentima, a prvenstveno onkološkim, onemogućilo redovnu dijagnostiku, lečenje, kontrole, terapiju.

- Praktično je nepodnošljivo u poslednje dve godine. I ne samo da se znatno povećao broj onkoloških pacijenta već i onih u Urgentnom centru, gde zbrinjavamo urgentna urološka stanja. Povećale su nam se i liste čekanja. Međutim, liste čekanja i teža dostupnost lekara je nešto što se tokom pandemije pod obavezno dešavalo i u zemljama s razvijenijim sistemom zdravstvene zaštite od našeg, državama koje su ekonomski mnogo jače od nas - kaže dr Uroš Babić.

Doktor kaže da za sada nemamo precizne podatke koliko je uopšte ljudi sa urološkim malignitetima u populaciji kod nas. Kako tvrde statistički podaci, pre svega u zemljama EU i SAD, a tamo najbolje sprovode epidemiološke studije, govore da je tumora bešike između 10 do 15 slučajeva na 100.000 stanovnika, bubrega do 15 na 100.000, a oba karcinoma su mnogo češća kod muškaraca nego kod žena. Doktor objašnjava da zbog faktora rizika i načina života, odnosno niske zdravstvene prosvećenosti karcinomi su u nekim zemljama češći.

Zdravstvena posvećenost kod nas ne postoji i ljudi ne mare mnogo za svoje zdravlje.

- Nemamo naročitu zdravstvenu prosvećenost. Ima pacijenata, pa čak i zdravstvenih radnika, od kojih se to ne bi očekivalo, a koji nam dođu zapuštenog zdravstvenog stanja. Principijelno se može reći da naš narod ne mari baš za svoje zdravlje - kaže dr Babić.

Rano otkriven rak može da se izleči

Kad neko dođe kasno s rakom bešike dr Babić kaže da to fundamentalno menja prognozu. Stadijum bolesti u vreme postavljanja dijagnoze u znatnoj meri određuje tzv. kancer sprecifično preživljavanje.

- Kad je bolest otkrivena u ranoj fazi, možemo da idemo i ka potpunom izlečenju. Ali kad pacijent dođe u stadijumu bolesti koja je lokalno uznapredovala ili metastatska, ne možemo da pričamo o izlečenju, nego o dužini kancer specifičnog preživljavanja - smatra dr Babić.

On objašnjava da je to vrlo individualna kategorija, i da zavisi od vrste bolesti i opšteg stanja pacijenta. Urološki karcinomi su uglavnom vezani za stariju životnu dob, a to su najčešće i pacijenti s komorbiditetima, koji imaju i druge bolesti, pa sve to u zbiru u priličnoj meri otežava prognozu.

Doktor ističe i da su stematski pregledi veoma važni, ali ističe da nemamo definisan skrining za tumore bubrega i bešike.

- To je uniforman stav. Kod velikog broja tih pacijenata, na sistematskim, pre svega ultrazvučnim pregledima, pronađe se neka vrsta promene na bubrezima ili bešici. Kod karcinoma prostate radi se tumor marker, pa je lakše da se ranije otkrije bolest. Ali za bešiku i bubrege nema skrininga i kardinalni znak ovih bolesti je bezbolna hematurija - krv u urinu bez pratećih simptoma - objašnjava dr Babić.