Skip to main content
beba

AFERA UKRADENIH BEBA - Čičarević: Deci nemoguće ući u trag, u pitanju je GENOCID ali rešenje postoji

Foto: Profimedia/ilustracija
Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina iz porodilišta “nestalo” - odnosno lažno proglašeno mrtvim, a zapravo prodato - između 6.000 i 10.000 beba.

Problem nestalih beba muči Srbiju duže od 50 godina. U vezi sa zločinom organizovanih krađa novorođenčadi, pričali smo sa predsednikom Udruženja roditelja nestalih beba Srbije, Vladimirom Čičarevićem. Čičarević tvrdi da je problem i dalje sveprisutan, ali da postoje izvesni elementi koji otežavaju istragu i detaljnu analizu slučajeva. Ipak, nadu daje rešenje koje bi se moglo pokazati kao pouzdani sistem sprečavanja ovakvih afera, a roditeljima vratiti veru i nadu.

Od kako ste predsednik Udruženja roditelja nestalih beba, kakav pomak je napravljen na državnom nivou po pitanju rešavanja ovog problema?

- Od početka osnivanja Udruženja, naša organizacija se postavila prema problemima krađe beba, a i prema državnim organima, vrlo profesionalno. Prva godina rada je bila usmerena ka proučavanju zakona, pravilnika, podzakonskih akata i drugog. Na osnovu ovoga smo stvorili čitavu strategiju kako i na koji način treba pristupiti državnim službama poput matične službe, Centra za socijalni rad, bolnice itd.

Zorica Jovanović iz Batočine je prva žena iz Srbije koja je na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu uspela da opravda sumnje da je njen sin, rođen i navodno ukraden 1983. godine i dalje živ.

Podaci o njegovoj smrti nigde nisu zavedeni ni danas. Njena priča govori da nestanak beba iz porodilišta u Srbiji u period od sedamdesetih pa do danas nisu puke teorije zavere, već realnost u kojoj mnogi učesnici profitiraju na trgovini ljudima. Roditelji pri tom nikada ne uspeju da uđu u trag svojoj nestaloj deci.

Nakon toga, počeli smo državi da šaljemo dopise u kojima smo tražili da nam se detaljno objasni koji su sve zakoni i pravilnici usko vezani za postupke sa preminulim bebama, zatim postupci sahranjivanja, kremacije i obdukcije. Sve te procedure nisu nigde jasno i decidno propisane kako bi imale bilo kakvu odgovornost sudovima i inspekcijama. Nakon dve godine aktivnog rada, država je uredno počela da nam ne odgovara na dopise, pokušavajući ili da sakrije ili da uspori našu istragu o procedurama u porodilištima.

Takođe smo insistirali na mnogim sastancima i susretima sa ljudima iz Ministarstva zdravlja, zdravstvene inspekcije pa i iz Tužilaštva i svaki put smo sa sve većim šokom prihvatali susrete i razgovore sa njima, jer ni oni sami nisu sigurni koji pravilnici i podzakonski akti postoje u porodilištima. Stoga smo doživljavali mnoge neprijatnosti, tako da smo na velikim sastancima i okruglim stolovima bili ućutkivani, degradirani i sprečavani da postavljamo bilo kakava pitanja.

Moj odgovor bi bio da apsolutno nikakvog pomaka nije bilo sa državnim institucijama, jer je očigledno preovladao strah da iz afere ukradenih beba ne isplivaju "ugledna imena i prezimena", i da će to u mnogim Matičnim službama i bolničkim administracijama napraviti čitavu pometnju jer se toliko toga radilo mimo propisanih zakona da bi u ovom slučaju 90 odsto zaposlenih trebalo sankcionisati. Uveren sam da taj strah i dalje postoji, jer ako javno iznesemo toliko dokaza da je bolnica zaista učestvovala u ovom genocidu - a nazivam ga genocidom jer brojke prelaze sve limite - da bi to bio skandal nesagledivih posledica po kredibilitet i ugled zdravstvenih ustanova u Srbiji.

beba u porodilistu
Foto: Profimedia

Od kada smo poslednji put razgovarali u februaru 2015. godine, koliko aktivnih slučajeva je rešeno do sada?

- Rešenih slučajeva je jako malo! Jer za naš rešen slučaj znači da je urađena istraga koja je dovela do toga da je nekom licu lažirana smrt, da su mu pronađeni biološki roditelji a da su usvojitelji takođe prošli istragu kako je to dete došlo do njih.

Ovo je veoma komplikovano. Naš posao je da oštećene porodice spremimo papirološki i pravno za javnog tužioca kako bi znao svoja prava i zahtevao sve, od istrage do DNK analize. Do sada nikada nismo dobili ni jednu DNK analizu od bilo kog tužioca u srpskom pravosuđu.

Za nas u Udruženju, rešeni slučajevi su delimično rešeni, kada završimo saradnju sa oštećenim porodicama u smislu kompletno prikupljene dokumentacije koju naši pravnici pregledaju, daju mišljenje, napišu krivične prijave, dopise i naprave predmet koji ima svoju završnu fazu u kojoj definišemo slučaj i ukazujemo na to koji su koraci koje porodica mora mimo nas da radi.

Kako izgleda put jedne ukradene bebe, od porodilišta do krajnje destinacije?

- Putevi su različiti, ima nekoliko scenarija. Mi smo na osnovu dokumenata naših članova pravili razne rekonstrukcije događaja, što je hipotetički ali nismo sigurni na koju stranu je otišla beba, a na koju dokumenta.

Rok za usvajanje Zakona o nestalim bebama istekao je pre više od godinu i po dana. Nacrt Zakona o nestalim bebama za sada je objavljen na sajtu Ministarstva pravde. Usvajanje ovog zakona ne može se očekivati do formiranja novog saziva Narodne skupštine Srbije.

Scenariji mogu biti sledeći : majka je porođena pod carskim rezom, rečeno joj da je beba umrla, nakon par sati joj se pokaže druga preminula beba, dok je njena odnesena, odnosno iznesena iz porodilišta usred bela dana jer na izlasku iz porodilišta, na primer u Narodnom Frontu nemate nikakav sistem provere od strane obezbeđenja čija je to beba. Postoji mogućnost da beba ostane nekoliko dana u bolnici (a to je ta "preminula beba") pa se opet iznese na glavni ulaz u rukama babice koja npr. ima uput za drugu ustanovu, npr. Neonatologija (Institut za nedonoščad) i da u hodniku te bolnice u ruke da ljudima koji su kupili to dete.

Ponavljam, to dete je proglašeno preminulim. Znači, mi nemamo apsolutno nikakav monitoring novorođenih beba, možete na milion načina da ih ukradete i iznesete iz bolnice.

U slučajevima kada se roditeljima na prevaru pokazuje tuđa, preminula beba, šta se sa njom dalje dešava?

- Kada se roditeljima pokazuje preminula beba , ta beba nije njihova nego neka druga iz zamrzivača. Od tog momenta, roditelji imaju informaciju da je njihova beba zaista "preminula" i ne traže dalje provere . Put preminule bebe je sledeći: bolnica - patologija - kapela - groblje.

U proceduri sahranjivanja, ovo je odlično pitanje. U srpskim porodilištima ne postoji pravilnik, podzakonski akt ili zakonska obaveza koja jasno definiše sahranu bebe. Može i bolnica da sahrani, a može i porodica. Uglavnom ljudi to ostavljaju bolnici.

Upravo je to jedan "prazan hod" koji nije regulisan zakonom u kome se vrše mnoge malverzacije i muvanja sa bebama i živim i mrtvim, protiv čega se mi kao Udruženje borimo.

beba u porodilistu
Foto: Profimedia

Da li po vašem mišljenju postoji otpor izvesnih struktura u rešavanju problema krađe beba?

- Apsolutno, pa to je najisplatiji vid trgovine ljudima. Cena bebe je od 15.000 do 45.000 evra. Pa naše bebe su najprodavanije jer su najzdravije. Postoji snimak govora jednog švedskog ginekologa koji je na seminaru ginekologa i akušera za govornicom rekao da su srpske bebe najkvalitetnije i najskuplje! U pitanju je mala grupa ljudi koja ekstremno zarađuje i odatle potplaćuje ljude u državi da se ne poteže tema krađe beba i da se ništa ne procesuira u sudovima, jer smo mi preko 100 ljudi pronašli. Udruženje RNBS je u potpunosti otkrilo ceo lanac krađe beba, sve njihove kriminalne procedure, počevši od dokumentacije do retorike, odnosno pripremanje porodilje za zločinački čin.

Svakako da siva eminencija može biti i te kako ugrožena kada im stavite ruku u džep. Ali mi nećemo stati, to je zasigurno, jer se previše ljudi javilo i previše ljudi radi i sarađuje sa Udruženjem.

Kakvo rešenje nudi vaše Udruženje?

- Poslednjih godina, Udruženje je vapilo da nađe rešenje kako bi pre svega sprečilo krađu beba iz porodilišta. Pokušali smo sa DNK analizama i sa video nadzorom, ali smo uvek nailazili na zid Ministarstva zdravlja koje je uvek imalo neke izgovore. U jednom momentu se pojavio u medijima patent Dr. Komlena Lalovića, koji mi nije nešto zaokupirao pažnju jer mi je previše jednostavno izgledao.

Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba Srbije, u Srbiji je u poslednjih 40 godina iz porodilišta “nestalo” - odnosno lažno proglašeno mrtvim, a zapravo prodato - između 6.000 i 10.000 beba.

Nakon nekoliko nedelja, novinarka sa jednog beogradskog radija me je pozvala i rekla da je tog dana u emisiji razgovrala sa Dr. Lalovićem i da je oduševljena idejom, odnosno patentom, koji bi sprečio krađu i zamenu beba.

Narednog dana sam detaljno saslušao Lalovića i ugovorio sastanak sa našim Upravnim Odborom gde je on još detaljnije predstavio svoj patent, dovoljna je bila jedna pauza od 15 minuta da 12 članova upravnog odbora koji čine ne samo roditelji već poznati glumci, književnici i doktori jednoglasno odluče da je to definitivno ono što je potrebno u srpskim porodilištima.

Porodilišta
Foto: Profimedia

O čemu se radi?

- Patent je vrlo jednostavno zamišljen da se po rođenju uzima otisak prsta majke i bebe. Nismo znali da se otisak prsta bebe formira tek u šestom mesecu bebinog života. U bilo kojoj situaciji, pa čak i kada je beba preminula, bebi će se uzeti otisak prsta jer u tom slučaju ne postoji prostor da se živa beba zameni nekom drugom, mrtvom.

U poslednjih pet decenija raste broj prijava u vezi sa bebama oduzetim na porođaju, a samo tokom 2013. i 2014. godine 37 porodica je prijavilo da im je dete, ubrzo nakon porođaja, proglašeno mrtvim pod sumnjivim okolnostima U Novom Sadu i u prigradskim naseljima postoji između 20 i 25 roditelja koji su se tokom ove i prošle godine javili udruženjima roditelja sa sumnjama da im je dete postalo žrtva trgovine decom, što daje konačnu cifru od 6.000 roditelja koji tragaju za nestalom decom. Ova cifra ne može da bude konačna jer postoje roditelji koji, iz straha, neverice ili nepoverenja u zakonsku regulativu države, nikada ne prijave svoje slučajeve.

Po uzimanju oba otiska, softver pamti ta dva uzorka i pamti ih kao jedu kompaktnu celinu koja nikako neće moći da se razdvoji. Kao takva celina, softver daje šifru ili kod koji je jedinstven, znači ni jedna beba ni majka posle toga neće moći da imaju već izdat kod ili šifru.

Time sistem još jednom dokazuje da je u ovom segmentu nemoguće prevariti porodilju. Na samom izlasku iz bolnice, otpusno odeljenje koje će biti na izlazu iz bolnice, opet će proveriti da li se ti otisci stručno rečeno "mečuju" i time ustanovi da su majka i beba biološki par.

U fazi pre pilot projekta, naši sastanci se sastoje u ispitivanju svih mogućih scenarija tokom porođaja i posle, kako bi se pokrile sve moguće malverzacije da se sistem prevari. Sa softverske strane, sistem je u potpunosti nemoguće prevariti ako se postupa po proceduri. Pre samo dva dana, Udruženja RNBS i "Golden Mind" su dobili preliminarno odobrenje za fazu pilot projekta, nakon gotovo godinu dana borbe sa Ministarstvom zdravlja.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 4 Pogledaj sve komentare
Marco Polo's picture

Marco Polo

Podaci su strašni. Nadam se da će vam dati da uvedete rešenje sa tim uređajem! Podrska!

12 | 0
Ukradena beba's picture

Ukradena beba

Molim sve koji me znaju,a i one koji me ne znaju da mi pomognu da nadjem sestru od moje majke.Davne 1970 godine 20 decembra rodjene su dve bebe moja majka i njena sestra.Tadasu se bebe prodavale.Moja baka porodila se u Sabackoj bolnici ali bebe su bile male pa su poslate u Beograd u Tirsevu centar za nedonoscad.Javljeno je da su bebe u redu..posle par dana javili su da dodju po jedno dete a drugo

0 | 2
David's picture

David

Ukoliko neko poznaje osobu koja je rodjena 11. septembra 1963. godine u bolnici Narodni front u Beogradu,molim da mi se javi u inbox.Puno bi mi znacilo.Hvala puno. :)

0 | 0
Dina's picture

Dina

Trazim kcerku rodjena 6 januara 1985 u sarajevu

0 | 0

SD info

SD kosovo

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
23 Beograd