PRAVOSLAVNI VERNICI DANAS SLAVE MALI BOŽIĆ: Običaji su jasni, za sreću i zdravlje u porodici ispoštujte ova pravila
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu neuobičajenim slavljima, na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča, podsećajući da su u brojnim crkvenim domovima organizovani dočeci srpske nove godine, koja takođe počinje na ovaj dan.
"TEŠKO DA NEKO NESTANE U GRADU, A DA SE NE NAĐE MAKAR MRTAV" Oglasio se čuveni stručnjak za bezbednost o slučaju Mateja Periša
POGLEDAJTE KAKO RADE TERMOVIZIJSKE KAMERE! Isplivao najnoviji snimak potrage za Matejem, uprkos nepristupačnom terenu NE ODUSTAJE SE (VIDEO)
OTAC ŽELEO DA SAZNA KAKVA JE SITUACIJA AKO JE TELO U VODI! Čuveni heroj sa Dunava: Sve upućuje da je Matej potonuo s telefonom
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
Po narodnom verovanju, na ovaj dan, 14. januara se ne treba svađati jer će vas terati baksuz tokom cele godine. Ako na ovaj dan pada sneg, godina će biti rodna.
Vasiljevdan je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 14. januara po novom kalendaru (tj. 1. januara po starom kalendaru) i posvećen je Svetom Vasiliju Velikom, teologu i episkopu iz Cezareje u Kapadokiji.
Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva "nekrštenim danima" u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku. Kod Srba je nevolja u tome što se s vremena na vreme "nekršteni dani" protegnu na celu godinu.
OBIČAJI
Prema narodnom običaju, žene bi danas trebalo da pripreme vasilicu. Vasilice mogu biti slane ili slatke. Slatke vasilice se pripremaju od kiselog ili lisnatog testa, a prelivaju se medom. Slane vasilice su i drugi naziv za proju, s tim što se ukrašava na specijalan način.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.
Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.