Akcija "Međugeneracijska podrška prirodi": Penzioneri i mladi zasadili drveće u Karađorđevom parku

U okviru akcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje "Međugeneracijska podrška prirodi"  penzioneri i školarci zajedno su zasadili drveće lipe, javora i kestena.

Događaju je prisustvovala ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević koji je zajedno sa zamenikom direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Reljom Ognjenovićem, učestvovala u sađenju 17 sadnica u Krađorđevom parku u Beogradu.

-Kada kažemo međugeneracijska saradnja, ljudi odmah pomisle na pomoć starijim i iznemoglim ljudima, a to nije tako. Upravo populacija najstarijih sugrađana nam je za vreme pandemije kovid-19 pokazala šta znači solidarnost i odgovornost. Njihovo iskustvo nam je od ogromnog značaja, tako da u tom smislu je jako bitno da negujemo takvu vrstu saradnje i učimo od starijih- rekla je Kisić Tepavčević.

U okviru aktivnosti koje Fond PIO preduzima na unapređenju međugeneracijske saradnje i solidarnosti sprovodi se i akcija „Međugeneracijska podrška prirodi“, kroz pošumljavanje, odnosno sadnju drveća, na kojima su angažovani stariji i mladi. Ovakva aktivnost je jedinstvena prilika za starije osobe da prenesu znanje i iskustva mladim naraštajima, da budu aktivni i da kroz svoju socijalno odgovornu aktivnost daju doprinos društvu.

Istovremeno, aktivnost u prirodi, na otvorenom, sa kontrolisanom grupom prisutnih, omogućiće primenu mera zdravstvene zaštite i bezbednosti. Ognjenović je kazao da je bitno da mladi iskoriste iskustvo i savete starijih za svoju budućnost.

-Ovim činom sadnje drveća mi ne stavljamo tačku nego zarez na saradnju mladih i starih za koje se nadamo da će biti i bolja i veća. Država vredno radi i obraća pažnju na svoje najstarije sugrađane, što se vidi kroz povećanje penzija sledeće godine za 5,5 odsto i kroz isplatu jednokratne pomoći od 20.000 dinara - istakao je Ognjenović. 

Cilj ovih aktivnosti je da se posadi i odneguje drveće koja će doprineti boljoj ekološkoj situaciji, davaće hlad i zaštitu od vetrova, vizuelno će upotpuniti celinu, estetski oplemeniti određeni prostor, doprineti održivom razvoju i zaštiti prirode i obezbediti koheziju prirodnih i veštačkih elemenata na prostoru sadnje.   

Izbor lokaliteta na kojima se realizuje sadnja/pošumljavanje napravljen je prema stepenu aerozagađenja određenih područja u Republici Srbiji, odnosno prema ekološkim pokazateljima, stepenu zagađenosti vazduha, da li je industrijska zona ili ne, u smislu korisnosti pošumljavanja.

Aktivnosti se sprovode u Beogradu, Pančevu, Smederevu i Boru. Izbor i vrsta sadnica usklađene su sa vrstom i potrebama mikrolokacije u okviru ovih gradova.

Aktivnosti se sprovode u koordinaciji sa lokalnim samoupravama, odnosno sa javnim gradskim preduzećima koja su zadužena za održavanje zelenila i pejzažnim arhitektama, budući da se sadnja mora obaviti profesionalno, po svim zahtevima uspešnosti i u skladu sa postojećim projekcijama ozelenjavanja za svaku mikrolokaciju.