MIONIČKI KRAJ ČUVA HEROJSKO NASLEĐE NAŠEG VELIKOG VOJVODE: Otvaramo vrata rodne kuće Živojina Mišića - iza sebe ostavio časno ime i još ponešto (FOTO)
Razglednice iz Mionice nude u sebi raskošne konture jednog mesta nadomak Valjeva sa zavodljivim pejzažima, prirodnim blagom i lepotama ovog kraja, predstavljajući ih kao mir za dušu i blago za oči. Na mioničkoj razglednici na samom vrhu su njena istorija, nasleđe, kultura, a tako i ljudi koji žive tu.
Političke promene u mnogo čemu su uticale na razvoj Mionice, najpre u 20. veku, pri čemu se ovo mesto našlo u središte ratova koji su vođeni u prošlom veku.
Oslobodilački rat koji je trajao od 1914. do 1918. godine na sam vrh nametnuo je čoveka koji je svetom proneo slavu mioničkog kraja.
Vojvoda Živojin Mišić, Mioničanin koji je preuzeo komandu nad Prvom armijom, krenuo je u pobedonosnu Kolubarsku bitku, a u znak sećanja, Mionica je svom velikom vojvodi podigla spomenik.
Muzej-kuća Živojina Mišića
Rodna kuća vojvode Živojina Mišića, jednog od najznačajnijih vojnih zapovednika Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, nalazi se u mioničkom selu Struganik. Zbog svoje istorijske vrednosti predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Prvi deo kuće je etnografska postavka, gde se vidi kako je živela porodica u to vreme. Drugi deo je istorijsko-biografska postavka života i rada Živojina Mišića bogata fotografijama, dokumentima, ratnim odlikovanja i priznanjima. Domaćin ove kuće koja je od istorijske vrednosti i značaja za svakog Srbina je upravo vojvodin potomak Miodrag Mišić koji se ponosom pripoveda o životu i podvizima svog čuvenog pretka.
Veliki je poznavalac lika i dela slavnog pretka.
Stare fotografije, odlikovanja i stvari Živojina Mišića očuvane su pažljivo, o čemu svedoči činjenica da i dan danas duh ovog Mioničanina bdi nad sudbinom varoši.
"Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred"
Vojvoda Živojin Mišić bio je komadant Prve srpske armije na Kolubari gde se i proslavio. Trećeg dana po završetku Kolubarske bitke, dobio je najviše priznanje - čin Vojvode. Bio je ađutant kralj Aleksandra Obrenovića, načelnik pobedonosno-solunske ofanzive i prvi načelnik generalštaba vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Učestvovao je u ratovima od 1876. do 1918. godine, tri puta je penzionizan i ponovo vraćen u službu kada je to trebalo otadžbini i narodu.
Bio je oženjen Nemicom Luzjom, imao je tri sina i tri ćerke, ali mu nisu preživeli muški potomci. U zoru, 20. januara 1921. godine, okupio je decu oko sebe i rekao "Ne ostavljam vam nikakvo bogatstvo sem svog časnog imena sa kojim ćete da se ponosite kroz život". Tražio je da mu ogrnu vojničku bluzu koju je nosio 47 godina u 6 ratova i umro.
Prepoznat talenat kod Mišića, otvorio mu je vrata vojne škole, tako je slat i u Austrougarsku da se doškoluje, a u vreme kralja Milana radio je kao nastavnik na Vojnoj akademiji.
"Život je duga i teška borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred", bila je deviza koja ga je pratila kroz život... Iako je drugi deo poznatiji, prva rečenica parole vojvode Živojina Mišića, ukratko opisuje njegov život.
Ova rečenica već godinama prekriva ruševine zgrade Generalštaba, oštećene 1999. tokom NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije.
Projekat je finansiran iz budžeta opštine Mionica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.