MIRIS SRPSKOG ROŠTILJA ŠIRI SE ŠANGAJEM: Vladimir iz Beograda oduševio Kineze "Yu-go" pljeskavicama
Računali su, kaže, da će, ako prodaju 35 pljeskavica dnevno, a radili su u početku samo tri dana nedeljno, pokriti troškove.
Vladimir Milošević (37) iz Beograda sa suprugom živi i radi u Šangaju, a u slobodno vreme uživa u srpskom roštilju u svom restoranu.
TEMPERATURE U SRBIJI ISPOD NULE: Pred nama LEDENI DANI, poznato kakvo nas vreme očekuje do kraja nedelje
NOVOSAĐANKA OTIŠLA DO PRODAVNICE, PA NESTALA! Telefon joj isključen - sestra bliznakinja očajna (FOTO)
"IMAMO UVEĆANJE OD 300 ODSTO" Korona eksplodirala u ovom srpskom gradu - situacija alarmantna
U srcu tog kineskog megagrada mirišu pljeskavice, ćevapi i ostale đakonije od mesa, a u njima uživaju i Kinezi, koji strpljivo čekaju u redu za svoj obrok. Kad je Vladimir 2015. godine otišao u Šangaj u posetu svastici, nije ni slutio kojim će putem krenuti.
Najpre su on i supruga dobili poslovnu ponudu koja se ne odbija, a potom ga je gurmanska nostalgija, nenadano, dodatno uposlila, pa je danas jedan od vlasnika jedinstvenog restorana "Yu-go Gril".
Nostalgija za srpskom hranom
- Prošle godine pio sam kafu s prijateljem Nikolom Uroševićem, stomatologom takođe iz Beograda - priča Vladimir.
- Onako usput, rekao sam mu kako bih u slast pojeo jednu pljeskavicu, a on je dodao: "A ja ćevape!" Zbog korone nismo dugo dolazili u Srbiju, pojavila se nostalgija i za kućom i za hranom. Na to mu je Nikola, kako kaže, odmah predložio da prave pljeskavice, a Vladimir mu je sa osmehom odgovorio: "Ti si lud." Ipak, ideja mu se dopala. Odmah su pozvali još dvojicu prijatelja, Nikolu Romića iz Beograda i Vlatka Mitoševa iz Makedonije, koji su prihvatili ideju.
- Blizu svog stana video sam lokalčić koji je bukvalno bio samo "prozor", površine oko tri kvadrata. Otišao sam jedne večeri kod menadžera i pitao ga da nam ga izda. Čovek se složio jer mu posao nije išao baš najbolje. Istog trenutka sam pozvao prijatelje, došli su, i nas četvorica smo jedva stali u taj prostor, ali to je bilo to, potpisali smo ugovor - priča Vladimir.
Radetova kafanska iskustva
To, ipak, nije bio početak njihove šangajske bajke. Kupili su roštilj, ćumur i mašinu za mlevenje mesa, koja se, kako uz osmeh priča sagovornik, slomila odmah. Uz to, niko od njih nije umeo da napravi pljeskavicu kakvu su priželjkivali da pojedu.
- Pozvali smo Radisava Radeta Arizanovića iz Niša, koji je imao iskustva s kafanom, i postavili ga za šefa. Od njegovog dolaska, naredna četiri meseca, svaki treći dan smo pravili pljeskavice, isprobavali razne recepte, s raznim začinima. Negde krajem aprila dobili smo željeni ukus. Svi smo bili oduševljeni i tada smo odlučili da prodamo svoj proizvod - priča Vladimir.
Računali su, kaže, da će, ako prodaju 35 pljeskavica dnevno, a radili su u početku samo tri dana nedeljno, pokriti troškove, i to im je bilo u redu za početak. Na otvaranju lokala pojavilo se više od 100 ljudi iz cele bivše Jugoslavije, a bilo je i Kineza, koji su sada već postali redovne mušterije.
- Ispred lokala je stalno bila gužva, prodavali smo sve što smo pripremili. Tako smo počeli da razmišljamo o proširenju prostora, tako da napravimo mesto gde može i da se sedne i pojede neki od specijaliteta sa roštilja. U međuvremenu smo nabavili vinjak, ali i rakiju iz Srbije. Sada u tom većem prostoru prodamo više od 100 obroka dnevno - zadovoljno priča Vladimir.
U šali kaže da je njihova poslovna prednost što Kinezi obožavaju sve što ima veze s Jugoslavijom.
Kinezi vole Srbiju
- Čim se ona pomene, svi kao po pravilu izgovaraju: "Valter brani Sarajevo", pa nam nije bilo teško da pridobijemo i njih za mušterije - iskren je naš sagovornik.
Ovi mladi poslovni ljudi kažu da imaju svoja zanimanja, da se druže bez obzira na to ko je iz koje bivše jugoslovenske republike, i ni u jednom trenutku nisu, tvrdi, razmišljali da spremanje pljeskavica može biti biznis, ali ispostavilo se da je ideja više nego dobra.
- O imenu nije bilo mnogo polemike. Nismo želeli da izdvajamo ništa posebno, ali sve nas u Šangaju veže jedna zemlja, nekadašnja Jugoslavija. Zato je to "Yu" moralo da se nađe u imenu, iako "jugo" naše ljude najviše asocira na automobil. U našem slučaju, to je i igra rečima. Prvi lokal smo nazvali "Yu-go" sa ciljem da se ljudi posluže i odu, što je "go" na engleskom, pa odatle i "Yu-go" – objašnjava naš sagovornik.