NAJČEŠĆI RAZLOZI ONIH KOJI NE NOSE MASKU: Dvosmislene poruke zbunjuju, ljudi ne veruju više ništa nikome
Uprkos brojnim apelima Kriznog štaba da nosimo maske kako bismo zaštitili sebe, a i druge, pa od nedavno i kažnjavanima, i dalje bar polovina građana ne nosi maske na zatvorenim mestima. Napolju čak potpuno dominiraju ovi otkrivenih lica.
Sudeći prema stručnjacima za ljudsku psihu, među nesavesnima ima, kako onih kojima iz zdravstvenih razloga smeta nošenje iste, tako i onih koji veruju da tako ostvaruju svoje pravo na odlučivanje, do onih koji ne veruju da maska može da ih zaštiti. Ima, naravno, u svemu tome i toga što mi kao narod nemamo naviku da ih nosimo.
GUŽVE ISPRED HRAMOVA ŠIROM SRBIJE: Na stotine vernika juče opsedali crkve na Svetu Petku (FOTO)
JOŠ JEDAN SUNČAN DAN PRED NAMA: Slede promene, poznato kakvo nas vreme očekuje do kraja nedelje
OVO JE HEROJ SA DORĆOLA: Pavle je moler koji je rizikovao svoj život da bi spasio život jedne mlade devojke (FOTO)
Psihijatar dr Slobodan Jovičić smatra da je među onima koji ne nose maske prisutno nepoverenje, strah i zamor od dvostrukih poruka.
- Nepoverenje je oduvek postojalo, ali sad je kulminiralo, zbog dvosmislenih poruka koje stižu, kako iz sveta, tako i od domaćih lekara. Jedni kažu da nosimo maske, a drugi kažu da one nemaju efekta. Posle ovih nepoznanica, nama samo ostaje da nekom verujemo ili ne. Ako ste kome nekad verovali, to je bio lekar, a sada toga nema. Nepoverenje i paranoja su oduvek postojali, a sada se šire i ljudi ne veruju više ništa nikome - kaže dr Jovičić i dodaje:
- Pitanje je samo da li ste disciplinovan građanin ili ne?
Studija: Nenošenje maske povezano je sa asocijalnim osobinama
Naučnici u Brazilu utvrdili su da oni koji imaju otpor prema merama bezbednosti, kao što je nošenje maski neretko imaju asocijalne osobine ličnosti. Utvrđeno je da su oni koji se ne pridržavaju mera zaštite protiv kovid 19 bezosećajni, neprijateljski raspoloženi i lažljivi. Njihova studija bila je prva ove vrste u Latinskoj Americi i anketirala je preko 1.500 ljudi između 18 i 73 godine. Tim koji je sproveo studiju rekao je da se nada da će nalazi pomoći zdravstvenim zvaničnicima da učine više na edukaciji ljudi i uticaju na njihove odluke, piše Independent.
Iako su se širom sveta odvijali protesti oko nošenja maski, njihova efikasnost se i dalje dokazuje u sve većem broju studija.
On posebno ukazuje na jedan procenat njegovih pacijenata kojima maska odgovara, jer time sakrivaju svoje lice, pa samim tim i identitet, pa mu se često "pohvale" da su rekli ili uradili nešto što u drugim uslovima ne bi.
Da je razlog nenošenja maski u najvećem broju slučajeva rezultat nezadovoljstva slaže se psiholog Aleksandar Šibul.
- Postoji jedan otpor zbog toga što je ljudima dosta zatvorenosti i svega. Imamo prilike da vidimo isto i u zemljama Zapadne Evrope gde organizuju razne proteste protiv mera. Na sve to, ne postoji dovoljna ubeđenost da se korona razlikuje mnogo od sezonskog gripa, što pokazuje i statistika. I onda mladi, ako se iole informišu, odbijaju da nose maske, jer smatraju da njima neće biti ništa - konstatuje psiholog.
On misli da tu dosta greše, jer treba da misle na starije sugrađane i one lošijeg zdravlja.
- Nošenje maski znači odgovornost prema ugroženim kategorijama. Kod nas gleda svako sebe, ne mare za druge. Prisutan je taj nedostatak svesti o drugima - dodaje Šibul.