NAJMLAĐI PACIJENT IZ KOVID BOLNICE BATAJNICA PUŠTEN KUĆI: Ispovest devojke za koju je navijala cela Srbija
Cela Srbija strahovala je, brinula, nadala se i držala pesnice za devojku od 23 godine koja bila zdrava i prava, a onda početkom decembra vodila životnu bitku u kovid bolnici u Batajnici. Ona je bila najmlađi pacijent intenzivne nege tek otvorene bolnice. Nataša Kostić je sada kod svoje kuće u Velikoj Plani, prošlo je već 10 dana od njenog izlaska iz bolnice.
DANAS SLAVIMO VELIKI HRIŠĆANSKI PRAZNIK - MATERICE: Mame, da li ste pripremile poklone?
TEMPERATURNE OSCILACIJE: Pred nama još jedan sunčan decembarski dan, u pojedinim delovima zemlje MINUS
NAKON SVAKE POŠASTI DOLAZI "PRAŽNJENJE"! Tako ćemo živeti posle korone: Samo je pitanje kada će sve da "eksplodira"
- Nisam ni bila svesna da sam životno ugrožena. Sve vreme sam bila budna, nisam bila ni u kakvoj komi, ali pola toga se i ne sećam. Svi lekari i sestre su me mazili, pazili, stalno bili oko mene. Znala sam da sam najmlađi pacijent, ali ni u jednom trenutku nisam osetila da je moje stanje bilo tako strašno - priča Nataša, koja je 6. decembra stigla u Batajnicu iz kovid bolnice u Smederevskoj Palanci, gde je bila poslata iz kovid ambulante u Velikoj Plani.
Crnokosa devojka bila je na krevetu u donjem uglu sobe. Ležala je leđima okrenuta ka ulaznim vratima, a licem ka prozoru kroz koji se videlo plavetnilo neba. Provela je šest dana na intenzivnoj, a potom pet na poluintenzivnoj nezi, da bi 17. decembra i ona i njena porodica dočekale radostan dan - izlazak kući.
- Oko mene su bili ljudi i na respiratorima, soba je bila puna, ali uopšte nisam bila svesna ni u kakvom sam stanju, ni šta se zapravo tu dešava. Taj boravak u intenzivnoj izgledao mi je kao normalno ležanje u bolnici. Sad, kad vidim gde sam bila, kad znam u kakvom su zaista stanju bili svi oni ljudi koji su ležali pored mene, sad se tek plašim - priča Nataša.
Nataša je jedina iz svoje porodice koja je sada imala kovid 19.
- Petoro nas je u kući i niko osim mene nije bio zaražen, niti je imao ikakav simptom. Kako, ne znam, ali je tako - kaže Nataša.
Kada je dobila bitku za život i s intenzivne prešla na poluintenzivnu negu, trebalo je povratiti snagu i načiniti taj prvi korak.
- Zavrtelo mi se u glavi kad je trebalo da napravim prvi korak. A onda, kada sam to uspela, malo pomalo sam išla po sobi i tako sam prohodala - priseća se Nataša, koja je tokom razgovora upravo kretala u ambulantu na jutarnju injekciju, onu protiv zgrušavanja krvi, kako bi se sprečile eventualne tromboze, koje često ostaju iza korone. Uz to, pije i antibiotike i gomilu vitamina.
- Sada sa osećam dobro, s tim što me i dalje bole mišići, ruke i noge. Malaksala sam i brzo se umaram - priča devojka rođena 1997, koja je pre korone bila zdrava i prava.
A onda je jednu noć dobila temperaturu, glava ju je silno bolela, kao i mišići. Odmah je otišla u kovid ambulantu, gde je najpre bila negativna.
- Vraćena sam kući, ležala sam s temperaturom. Dva dana kasnije bila sam pozitivna i petog dana sam već bila za bolnicu - rekla je Nataša.