NAJNOVIJE ISTRAŽIVANJE! Evo posle koliko meseci nakon druge doze su se vakcinisani ZARAŽAVALI
Do zaražavanja nakon vakcinacije najčešće je dolazilo četiri meseca nakon primljene druge doze, a prema prvim nepotpunim podacima, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina koje se kod nas koriste.
Međutim, razlika u obolevanju između vakcinisanih i onih koji nisu primili nijedno cepivo i dalje je velika i kada je reč o broju zaraženih, ali i kliničkoj slici koja se razvijala.
NA MREŽAMA BUKTI RAT ZBOG IZJAVE VIRUSOLOGA! Zbog jedne rečenice doktorka DIGLA BURU, evo kako je ODBRUSILA antivakserima!
KAKO ĆEMO SLAVITI SLAVE? Dr Kon kaže da je trenutna situacija vanredna - pomenuo i NOVE MERE
OVO SU SIMPTOMI KOJE NE SMETE DA ZANEMARITE! Dr Lapčević otkrila detalje o bolesti od koje boluje svaki četvrti građanin Srbije
Dosadašnja saznanja koja su obelodanjena, zasnivala su se na istraživanju koje je sprovedeno u Kragujevcu, a kojim je obuhvaćeno i više od reprezentativnog uzorka - oko 145.000 građana. A nakon prikupljanja novih podataka Nacionalni stručni komitet za imunizaciju bi trebalo da preporuči Kriznom štabu eventualno skraćivanje perioda vakcinacije, između druge i treće, takozvane buster doze.
- Na osnovu podataka koje sam u ličnoj komunikaciji dobio od profesora dr Dejana Baskića, a koji se odnose na područje koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac (oko 145.000 ljudi), u periodu praćenja od 1. jula do 1. septembra, kod potpuno vakcinisanih zaražavanje je utvrđivano u proseku oko četiri meseca nakon primanja druge doze vakcine. Treba imati na umu da se u tom periodu zarazilo oko jedan odsto vakcinisanih osoba sa tog područja, nasuprot oko 3,3 odsto nevakcinsaih - istakao je Dušan Popadić, redovni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i član Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju.
Da li je konstatovana naročita razlika između dejstva vakcina?
- Na ovom relativno malom broju zaraženih vakcinisanih osoba, i sa relativno kratkim periodom praćenja, ne uočava se bitna razlika u efektivnosti između različitih vakcina. Napominjem da su ovo još uvek sirovi podaci, nepotpuno statistički obrađeni.
Najveći broj naših građana primio je "sinofarm". Ima li značajne razlike u vremenu kada je došlo do zaražavanja u odnosu na druge vakcine koje su kod nas u upotrebi?
- Na osnovu navedenih podataka u koje sam imao uvid, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina. Među vakcinisanima na području koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac, “sinofarm” vakcinom je imunizovano oko 70 odsto građana, a njihov udeo među zaraženima je takođe oko 70 odsto. Još jednom napominjem da se radi o sirovim podacima i relativno kratkom periodu praćenja. Dalje, ti podaci se odnose samo na zaražene u tom periodu, bez izdvajanja pacijenata sa kliničkom slikom koja zahteva bolničko lečenje ili lečenje u jedinicama intenzivnog lečenja. Očekujem da će profesor dr Dejan Baskić uskoro saopštiti podatke koji se odnose na duži period praćenja i grupisane i prema težini kliničke slike kod zaraženih i imunizaciju različitim vakcinama. Postoje podaci iz inostranih studija i narativ da je “sinofarm vakcina manje efektivna od drugih vakcina, ali na osnovu ovih podataka to se ne može potvrditi. To ne znači da se u dužem praćenju i potpunijom statističkom obradom ta hipoteze neće potvrditi i na području Kragujevca gde je rađeno istraživanje.
Kada će Nacionalni stručni komitet za imunizaciju doneti odluku - preporuku, da li treba skratiti vreme između druge i treće, takozvane buster doze? I kakva će biti preporuka?
- Nacionalni stručni komitet će ove nedelje ponovo razmotriti skraćenje razmaka između druge i treće doze. Vodimo se preporukama koje stalno osvežavaju i saopštavaju priznate svetske agencije koji se tim pitanjima bave, kakve su u slučaju Evropske unije EMA ili u slučaju Sjedinjenih Američkih Država CDC, uzimajući u obzir i dostupne podatke iz naše države - zaključio je dr Popadić.
Ivanuša: Kod nekih može i posle samo 30 dana
Direktor SZO dr Marijan Ivanuša smatra "da je treća doza očigledno neophodna, naročito onima sa slabim imunitetom".
- Treća doza se može dati kod nekih imunokompromitovanih ljudi, oni koji imaju slab imunitet, kod njih se ta treća doza može dati već mesec dana posle druge doze. Kod ostalih osoba, pametno je da se nakon pola godina daje dodatna doza, da se obnovi taj imunski odgovor organizma na virus i time bitno unapredi otpornost. Istina je da i nakon šest meseci posle dve doze, zaštita od teške forme bolesti relativno dobra, ali da se smanjuje ta otpornost - rekao je Ivanuša na N1.