Naučnici misle da su OVE loše navike, ipak, dobre za vaše zdravlje

Priznanje da uživate u dremci, ponekoj čaši vina ili izležavanju na kauču umesto odlaska u teretanu često nameće osećaj stida. Međutim, postoji mnogo naučnog istraživanja koje govori da su ove loše navike u stvari dobre za naše zdravlje.

Doručak nije obavezan obrok, uprkos tome što svi to govore. Iako se nekad verovalo da preskakanje prvog obroka u toku dana vodi gojaznosti, nekoliko istraživanja je otkrilo upravo suprotno – u stvari, povremeno izbegavanje obroka pomaže ljudima u gubitku težine. Ovakva ishrana je poznata kao “povremeni post”, a najpopularniji vid podrazumeva izbegavanje obroka 16 sati dnevno. Većina ljudi pomera svoje obroke na nekoliko sati, na primer sa 12 na 8 uveče.

Kalifornijski sud je u martu presudio da lanci kafeterija moraju na svoje proizvode staviti upozorenja na rak. Uprkos tim zastrašujućim objavama, kafa je naširoko ispitana u naučnoj zajednici, koja kaže da je redovno ispijanje crnog napitka povezano sa smanjenim rizikom od kancera i nizom drugih dobrobiti, kao što su zaštita od dijabetesa i jačanje srca. Preporučuje se najviše 3-4 standardne šoljice kafe dnevno.

Što se tiče jaja, situacija na planu zdrave ishrane menja se maltene stalno. Jaja su životinjski proizvod bogat holesterolom, mastima i proteinima, te nekoliko ključnih vitamina i minerala. Iako su godinama “crnjena”, ispostavilo se da su veoma zdrava. Čitavo jaje (belance i žumance) bogato je vitaminima i mineralima koje ne možete pronaći u gomili drugih namirnica, poput vitamina B12 i fosfora. Takođe, holesterol koji sadrže ne povećava nivo holesterola kod zdravih osoba.

Danas ljudi umesto maslaca jedu margarin, te “dijetalne” proizvode “bez masti” i slično. Međutim, osmogodišnja studija nad 50.000 žena koje su se hranile nemasnom ili hranom sa niskim procentom masti pokazala je da nije došlo do smanjenja rizika od raka dojke ili srčanog oboljenja, niti su izgubile na težini. Sada se savetuje hrana sa zdravim mastima, poput onih u orasima, ribi, avokadu – u umerenim količinama.

Česta upotreba društvenih medija i piljenje u ekran smatraju se lošim po zdravlje. Studija iz prošle godine sprovedena nad britanskim tinejdžerima
pokazala je da su im telefoni omogućili da se osećaju povezano i emotivno podržano.

Iako se smatra da su energetska pića generalno loša po zdravlje, ona i nisu baš toliko užasna. “Red bul”, na primer – bar onaj bez šećera – ima svega 10 kalorija i 80 miligrama kofeina, što je trećina količine velike šolje kafe. Drugi sastojci – vitamin B i taurin su bezbedni.

Previše svega je loše za zdravlje, a ni alkohol nije izuzetak. Istraživanja su ukazala da 1-2 čaše vina ili piva dnevno doprinose našem zdravlju, kao što je smanjenje rizika od kognitivnog opadanja. Ljudi koji redovno popiju koju čašicu u toku dana imali su više šansi da dožive 85. godinu bez znakova kognitivnog opadanja od onih koji ne piju.

Još jedan deo takozvane “tehnološke zavisnosti” koji kod većine uzrokuje anksioznost i stres, te smanjuje produktivnost. Ali kad su istraživači pokušali da reše anksioznost isključivanjem obaveštenja, ljudi su bili još pod većim stresom. Ali, ljudi koji su odredili da im notifikacije stižu u grupama, osećali su se manje stresno i srećnije od onih koji ih uopšte nisu dobijali.

Ne morate baš uvek da se znojite satima da bi bili u formi. Studije govore da 7 minuta napornih vežbi može imati veću korist za izgradnju mišića i zaštitu srca od nekih drugih. Ovaj tip vežbi je poznat kao visoko intenzivan intervalni trening ili HIIT.

Gluten nije sastojak loše hrane i osim ako nemate retko stanje poznato kao celijakija, nije ni nezdrav po vas. Nadimanje i neugodnost koji ljudi doživljavaju kad jedu gluten – i iznenadni nestanak tih simptoma kad se svari hrana – izgleda da ima više veze sa eliminisanjem nezdravo procesuirane i pripremljene hrane.

Ljudi koji vole da dremnu nisu pod obavezno lenji – neka istraživanja povezuju ovu naviku sa značajnim zdravstvenim dobrobitima. U jednoj studiji objavljenoj u žurnalu “Mozak, ponašanje i imunitet”, upoređeni su efekti polusatne dremke naspram 10 sati sna kod ljudi kojima je namerno prethodno uskraćen san. Ispostavilo se da su oba odmora pomogla da se ključni biomarkeri imuniteta - koji su skočili usled nedostatka sna - vrate na normalne nivoe.