Obavezno okitite kuću zelenim grančicama: Sutra slavimo Đurđevdan, a retko ko zna koga predstavlja DEVOJKA na ikoni

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra će proslaviti Đurđevdan.

Na taj način se obeležava uspomena na Svetog Đorđa koji je rođen krajem trećeg veka nove ere u bogatoj hrišćanskoj porodici. Đorđe je rano ostao bez oca nakon čega se preselio sa majkom u Palestinu gde je živeo i propovedao Isus Hrist.

Posedovao je lepotu i stasitost, ali i sjajne moralne osobine: plemenitost, poštenje i hrabrost. Takav nije mogao da ostane nezapažen. Vremenom je postao vojnik pa je na svim ikonama prikazan kao ratnik na konju i sa kopljem u ruci.

Zbog duboke vere u Hrista suprotstavio se čak i samom caru Dioklecijanu koji je progonio hrišćane. Zbog toga je osuđen na smrt i umro u najvećim mukama. Na njegovom grobu su se kasnije dešavala razna čuda, a mnogima koji ga poštuju i slave Sveti Đorđe se javljao u snovima.

Aždaja na ikoni simbolizuje mnogobožačku silu koja je "proždirala" nevine hrišćane. Pobeda Svetog Đorđa nad njom je zadala smrtni udarac "neznaboštvu". U pozadini ikone može da se uoči žena u "gospodskom" odelu za koju se pretpostavlja da je carica Aleksandra, žena cara Dioklecijana, koja predstavlja mladu hrišćansku crkvu.

Najlepšu i najdragoceniju uspomenu na Svetog Đorđa predstavlja manastir Đurđevi stupovi kojeg je u 12. veku podigao srpski kralj Stefan Nemanja.

Đurđevdan je praznik sa jako puno narodnih običaja i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost koje se tog dana obavljaju.

Običaji i verovanja našeg naroda za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Ovaj praznik smatra se za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Veče uoči Đurđevdana neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. To se čini da bi godina i dom bili "berićetni".

– Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru – govorilo se tokom kićenja.

Ponegde je običaj da se kićenje zelenilom odradi na sam Đurđevdan pre zore. Takođe se opletu venčići od "đurđevskog cveća": đurđevka, mlečike i drugog i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata do sledećeg Đurđevdana.

Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama "da bi se sačuvali od grada".

Uoči Đurđevdana domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, za njim zdravac i na kraju grabež i crveno jaje čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa, pa se to zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Veliku važnost ima i kupanje na reci pre izlaska sunca. Da bi bili zdravi i jaki ljudi su se kitili cvećem i biljem i opasivali se vrbovim i drenovim prućem.

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na "đurđevdanski uranak" i to na neko zgodno mesto u šumi na proplanku ili pored reke. Za uranak se pripremi jelo i piće i to obavezno jagnje na ražnju. Oni koji su za to zaduženi odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma i igra traju često i do podne.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba" ili se kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac". Još se kite koprivom "da kopriva opeče bolesti" ili selenom "da im duša miriše kao selen". 

Na Đurđevdan ne valja spavati "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu". 

Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile zbog čega su seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo". Verovalo se "da će biti plodna godina" ako je na Đurđevdan vedro. A ako na ovaj praznik i sutradan pada kiša "leto će biti sušno".

Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi - toliko će biti tovara žita te godine.