DANAS JE BADNJI DAN - Ovo su običaji koje bi trebalo ispoštovati da bi se Božić dočekao kako dolikuje (VIDEO)
Domaćine dobar dan sa srećom vam Badnji dan, srećan Badnjak što poseče za hrišćansko Badnje veče! Srećni oni što ga lože, pomozi im dragi Bože!!!
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar danas proslavljaju Badnji dan, koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik - Božić.
Na Badnji dan seče se badnjak, najčešće hrastovo drvo, koji se uveče sa slamom unosi u kuću.
DANAS SLAVIMO SVETICU KOJA NAM JE TEK POSLE SMRTI POSLALA VAŽNU PORUKU: Bitno je da se pridržavate ovih stvari (VIDEO)
DETALJNA PROGNOZA PO DANIMA: Diretkor RHMZ otkriva kakvo vreme možemo očekivati za doček pravoslavne Nove godine (FOTO)
Beograske pijace pune kupaca pred Božić! Umesto slavlja GRAĐANI BESNI NA CENE
Slamom se posipa pod kuće, čime se dom simbolično pretvara u vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Isus Hrist.
Badnjak se, uz niz radnji koje se izvode u cilju obezbeđenja zdravlja i napretka kuće i porodice, loži, a potom počinje večera.
Običaje oko Badnjeg dana Srbi su nasledili od predaka. Neki od tih običaja imaju pagansko poreklo, da im crkva kasnije dala hrišćansko obeležje.
Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, jeste okupljanje sve dece na velikoj posnoj trpezi, najčešće na podu. Osim toga, interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se veruje, ima veze sa kultom predaka
Trpeza se ranije spuštala na pod, jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti. Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kojem živimo, te se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je, u to ime, prostrta slama.
Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne menja. Od jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, ali i ne svima poznat i ostatak prazničnog jelovnika, sačinjen od presnog kiselog kupusa prelivenog uljem, rezanaca s orasima, turšijom, medom, vinom i, uobičajenim, pasuljem (obično prebranacem).
Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista ("Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta" - Jovan 6.51).
Riba, kao i hleb, predstavljaju telo Gospoda, jer na grčkom jeziku, preko kojeg su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTHIS, što je i skup inicijala Isusa Hrista.
So se odnosi na silu božansku koja čuva delo Božje, kao što čuva hleb i ribu od plesni i truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.
Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.