fbpx
Skip to main content
Oluja

"SKLANJAMO SE IZ GRADA DOK SLAVE NAŠU NESREĆU" Srbi iz Knina svakog 4. avgusta odlaze u brda i to okolnim putevima

Foto: Profimedia
Srbi se na godišnjicu "Oluje" povlače i zbog sebe, a ne samo zbog Hrvata.

Četvrti avgust u Kninu je već 26 godina gotovo isti. Tog dana se u grad sjate Hrvati iz svih krajeva zemlje pevaju, piju, slave… A šta slave? Slave "Oluju". Slave nesreću Srba koji se i dan danas, ma koliko da ih je, povlače iz grada. Baš kao zloglasne 1995. godine. Makar na 24 sata. Dok ne prođe šenlučenje.

NE ZABORAVLJAMO "OLUJU"! Kod nas dan sećanja na stradale i prognane, u Hrvatskoj proslava - šta je Srbija izgubila?

NE ZABORAVLJAMO "OLUJU"! Kod nas dan sećanja na stradale i prognane, u Hrvatskoj proslava - šta je Srbija izgubila?

SRPKINJA SPASILA ŽIVOT ŽENI NA TASOSU! Čamac prešao preko nesrećne kupačice, zadobila teške povrede

SRPKINJA SPASILA ŽIVOT ŽENI NA TASOSU! Čamac prešao preko nesrećne kupačice, zadobila teške povrede

ONI SU NAŠI TIHI HEROJI: Dobrovoljci cele zemlje gasili požar na Mokroj Gori, "čuvali leđa" svojim kolegama (FOTO)

ONI SU NAŠI TIHI HEROJI: Dobrovoljci cele zemlje gasili požar na Mokroj Gori, "čuvali leđa" svojim kolegama (FOTO)

Istine radi, Srbi koji su se vratili u Knin žive sasvim dobrom preko godine. Stariji imaju bolje penzije nego u Srbiji, bave se poljoprivredom, rade na imanju. Mlađi, takođe, zarađuju više nego u našoj zemlji, zaposleni su uglavnom u privatnim firmama iako ih ima i u komunalnim preduzećima.

Naravno, postoje i oni Srbiji koji u Knin dolaze kod svojih preko leta tokom godišnjeg odmora. Ipak, dva dana pred i na sam dan "Oluje" svi oni gledaju da budu nevidljivi.

- Jedna grupa Srba iz Knina sklanja se u brda i okolna sela dok drugi odlaze na more, ali u manja mesta. Nikako ne u Split ili Šibenik. Moja porodica i ja odlazimo kod prijatelja na selo gde u većini žive Srbi. Tamo provodimo dan dva dok se ne završi gungula u Kninu - objašnjava rođena Kninjanka koja sa suprugom i decom letuje već godinama u rodnom gradu.

Provociraju ih i srpske tablice

Da je privremena evakuacija Srba iz Knina neophodna i dan danas, tačno 26 godina od zloglasne "Oluje" shvatila je prošle godine.

- Suprug i ja smo 4. avgusta poranili ujutru kako bismo se iz Knina sklonili na selo. Stali smo samo ispred prodavnice da kupimo namirnice. Ali, čim su nas prolaznici ugledali sa srpskim tablicama pitali su šta tražimo tu. Mi smo zbog toga na selo išli okolnim putem, a ne kroz grad. Oni naše prisustvo shvataju kao provokaciju. Pritom, to nisu Hrvati iz Knina već Hrvati koji iz svih krajeva dolaze u Knin zbog proslave "Oluje" - naglašava sredovečna žena.

Oluja
Foto: Profimedia

Kako kaže, tog dana svaki Srbin poželi da ga u Kninu nema.

- Praktično, ne možete sresti Srbina na ulici. Nema Srba ni na pijaci. A kafići su puni Hrvata od rane zore. Zato je najrazumnije da se skloniš na dan-dva dok sve ne prođe. Možeš da dođeš kasno uveče ili bolje sutradan kada se Knin vraća normalnom životu - ističe sagovornica.

Slave dan kada smo izgubili sve što smo u životu stekli

Srbi se na godišnjicu "Oluje" povlače i zbog sebe, a ne samo zbog Hrvata.

- Tada smo najranjiviji. "Oluja" nam je najveća rana na srcu. Tada su mnogi od nas izgubili sve što su imali. Zato je svakome od nas bolno da sada prisustvujemo slavlju Hrvata. Jer oni ne slave ništa drugo do našu nesreću odnosno dan kada smo izgubili sve što smo u životu stekli - apostrofiraju Srbi iz Knina.

Ceo grad drugačije diše nekoliko dana uoči "Oluje".

- Non stop se peru ulice, sređuju travnjaci, licka ceo grad. Rođak radi u komunalnom preduzeću i hoće tih dana da izludi od jedno te istog posla. Praktično svakog dana šišaju travu. Ta iritantna slavljenička atmosfera prosto te tera da ne prisustvuješ tome - otkrivaju Srbi.

U "Oluji" stradalo 1.877 Srba

U "Oluji" je oko 250.000 Srba proterano iz Srpske krajine, a dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon ove akcije.

Od tog broja je 1.228 ili 65 procenata civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije, povodom 26. godišnjice "Oluje".

Među žrtvama se nalazi 553 odsno 29 odsto žene, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od crnih rekorda građanskog rata 1990-ih godina na prostorima bivše Jugoslavije, napominje se u saopštenju.

Oluja
Foto: SD/Ilustracija

"Veritas" precizira da je od ukupnog broja žrtava do sada rasvetljena sudbina 1.185 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 692 ili 37 procenata lica, od čega 526 (78%) civila, među kojima 266 (51%) žena.

Oko 1.500 pripadnika Srpske vojske Krajine preživelo je zarobljavanje, dok je oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu hteli ili nisu mogli napustiti ognjišta, na silu odvedeno u logore za civile, navodi se u saopštenju i podseća da je Krajina "opustošena, opljačkana, pa porušena i zapaljena", kao i da nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, pa ni antifašistički spomenici.

- Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog optiranja teritorije bez srpske većine koja je na njoj živela, Savet bezbjednosti UN, osim 'snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmera' (R 1009/95), nije doneo, ni ovoga puta, bilo kakve kaznene mere protiv agresora - ukazuje "Veritas".

Kako dodaju, proslava "Oluje" iz godine u godinu je sve neprimerenija.

- Umesto da Hrvatska posle pomenutih sudskih postupaka odustane od slavljenja 'akcije etničkog čišćenja i masovnih zločina' kao dvostrukog državnog praznika (Dan pobjede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja), slavlje se iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima - apostrofira "Veritas".

Dan sećanja na žrtve "Oluje" u Zemunu i na Ostrogu

Dok Hrvati slave Dan "Oluje" kao državni praznik u Kninu, Srbi u zemunskom naselju Busije danasi obeležavaju Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u ovoj oružanoj akciji. Predsednik Aleksandar Vučić pozvao je sve građane koji žele da prisustvuju da dođu na obeležavaje.

Ipak, zamolio je da broj okupljenih građana ne bude preveliki zbog pandemije.

- Da u tom divnom naselju odamo poštu poginulima i prisetimo se svih prognanih u najvećem etničkom čišćenju posle Drugog svetskog rata - rekao je Vučić.

Oluja
Foto: Profimedia

Takođe, 26. godišnjicu "Oluje" obeležiće i Srpski nacionalni savet Crne Gore u subotu u Gornjem manastiru Ostrog. Pomen za stradale održaće se uz blagoslov Mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.

- Navršava se 26 godina od najsvirepijih zločina i najvećeg etničkog čišćenja srpskog naroda koje se dogodilo od 4. do 7. avgusta 1995. godine, kada su NATO pakt i hrvatske snage ubile više hiljada nedužnih žena, dece i staraca, i proterale preko 250.000 srpskog stanovništa sa područja Banije, Like, Korduna i Sjeverne Dalmacije, odnosno iz Republike Srpske Krajine - kaže se u saopštenju Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore.

Linta: Završni čin etničkog čišćenja Srba

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je da akcija "Oluja" predstavlja završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske.

Linta je u saopštenju naveo da je vlast Franje Tuđmana, uz podršku zapadnih centara moći, proterala više od pola miliona Srba sa svojih vekovnih ognjišta s ciljem stvaranja Velike Hrvatske ili sa što manje Srba.

- U Hrvatskoj se svakog 5. avgusta na državnom nivou slavi progon više od 220.000 Srba sa područja Severne Dalmacije, Like, Banije i Korduna, a više od 2.000 srpskih žrtava, od toga 1.200 civila, se prećutkuju, omalovažavaju i negiraju. Hrvatska je država u kojoj se negiraju ratni zločini nad Srbima, slave zločinci i rehabilituje genocidna NDH i ustaštvo što predstavlja kršenje civilizacijskih vrednosti današnjeg sveta - naveo je Linta.

Vremenska prognoza
Clear sky
30 Beograd