"Izazovi pred savremenim hrišćaninom" - protojerej-stavrofor Miloš Vesin održao predavanje na Fakultetu političkih nauka
Veliki broj studenata prisustvovao besedi oca Vesina
U sredu, 27. decembra, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu održano je predavanje protojereja-stavrofora prof. dr Miloša Vesina na temu: „Izazovi pred savremenim hrišćaninom“. Predavanje je organizovala studentska organizacija Srpski politički forum, koja ima dugu i bogatu tradiciju delovanja na beogradskom FPN-u.
U SRBIJI I DALJE NIŠTA OD ZIME! Danas toplo - maksimalna temperatura do 16 stepeni
DANAS SLAVIMO SVETOG PROROKA AGEJA I SVETU CARICU TEOFANIJU: Na ovaj praznik NIKAKO NE ZABORAVITE da uradite važnu stvar (VIDEO)
"NAKLON DO PODA, VELJKO!" Mladić kojem se Srbija sinoć poklonila ponovo ODUŠEVIO POTEZOM, evo šta je uradio sa stotinama hiljada osvojenog novca (FOTO)
Otac Vesin je govor otvorio molitvom i podsećanjem na stradalnički položaj našeg naroda na Kosovu i Metohiji, čiji su izazovi po njemu neuporedivo veći i teži od onih sa kojima se obično susrećemo.
- Mi živimo u posthristijanizovanom i dehristijanizovanom dobu - bila je jedna od prvih i temeljnih misli prof. Vesina. Uzrok toga je video u dominaciji kulturnih matrica koje, pre svega dolaze sa Zapada i predstavljaju velika iskušenja za one koji danas žele živeti hrišćanski. Kao potvrdu dehristijanizacije Evrope, ispričao je anegdotu sa jednim irskim biskupom. Inače, taj čovek je bogato darovao Srpsku pravoslavnu crkvu u Irskoj ustupajući našim sveštenicima kuće, crkve i prostorije za rad. Kada ga je prof. Vesin pitao otkud tolike simpatije prema Srbima i zašto to radi, on mu je rekao:
- Kad već moj narod neće da dolazi i posećuje crkve neka ih onda Srbima koji se još oko njih okupljaju.
Međutim, Vesin dodaje da savršenog hrišćanskog doba, zapravo nikada nije ni bilo, nego se ono merilo kroz broj i koncentraciju pojedinaca koji su spremni da u sebi nose Hristov lik. Pa smo tako i mi danas pozvani da budemo hristoliki.
Govoreći o mladom čoveku u današnjem dobu naglasio je njegovu vezanost za „virtuelni život“ i pretrpanost kojekakvim, a najčešće nebitnim informacijama. Ta čovekova zavisnost od virtuelnog, a ustvari, nerealnog i nedodirljivog dovela je do toga da je on uvek mislima tamo gde nije telom. Da mu obični svakodnevni život uvek izmiče iz ruku i da ga u stalnom isčekivanju „nečeg velikog“ vreme zapravo obara i podvlašćuje.
Tako, kad izađemo da se sa nekim vidimo, mi celu veče provedemo na telefonu dogovarajući opet takav neki susret samo sa drugom osobom. Kada, najzad, do tog susreta dođe, izmiče nam uživanje u trenutku sastanka sa drugim, nego se nanovo zatičemo zagledani u ekran telefona dogovarajući buduće susrete i događaje, dodao je prof. Vesin.
U svemu tome nas dodatno preplavljuje more informacija na svakodnevnom nivou. Sitne i brze vesti, ako se vestima mogu nazvati uzimaju nam i vreme i strpljenje. Zato otac Miloš savetuje:
- Informacija koja se ne pretoči u znanje je neplodna, a znanje koje se ne pretvori u mudrost je prazno.
Ne samo informacije nego i zvukovi su izazov modernog čoveka. Mnoštvo različitih i uzbunjujućih, od onog momenta kad ustanemo i načinimo prvi „klik“, pa preko gužve i vreve gradskog prevoza do muzike u nekom kafiću, stalno smo obuzeti zvukom i nemirom. Zato je veliki zadatak danas da svako načini od svoje sobe „pustinju“, kao oazu za smirenje i duhovni život. Samo tako ćete postići sklad sa sobom samim, a bez toga nema ni sklada sa drugima, podučava dalje otac Miloš dodajući:
- Često se kaže kako je budućnost crkve i države u mladima, a ja kažem drugačije: Budućnost mladih je u crkvi.
Ispitujući savremene izazove za mladog čoveka naglasio je i važnost izazova kao takvog. Bez izazova nema ni rasta ni napretka. Preko izazova se čovek zapravo „kali“ za budući život, opet pun iskušenja.
- Koliko god se trudili da siđemo sa krsta, sa krsta se ne silazi, sa njega te skidaju – dodao je aludirajući na permanentnost čovekove borbe da u ovakvom svetu postane „hristolik“.
- Najzad, kako kaže Njegoš „Vaskrsenja nema bez smrti“.
Upravo u Njegošu i vladiki Nikolaju Velimiroviću otac Vesin vidi velike luče na našem putu, ističući i značaj koji im je dala Isidora Sekulić smatrajući ih vizionarima.
- Blago onom narodu koji za sebe ima duhovne i političke vođe sa vizijom – citirao je našu veliku književnicu.
Otac Miloš je nastavio savetujući slušatelje da se ne predaju okolnostima i onome što zovemo „vremenom“, pa kažemo „ danas je tako vreme“. Mi smo vreme – kakvi smo mi takvo je i vreme. Okolnosti su kako to sama reč kaže ono što je oko nas, a na nama je izbor hoćemo li ih prihvatiti u sebe.
Kako je u publici većinom bila omladina pred kojom je tek bračni život, osvrnuo se i na pitanje odnosa muškarca i žene i braka kao takvog.
- Supružnika treba prihvatiti u njegovim različitostima, a ne pokušavati da ga modelirate po svom ukusu. Zato je naš dobri Vladeta Jerotić stalno govorio da te razlike treba ne samo prhvatiti nego zavoleti, što jeste vrhunac ljubavi. To nije nimalo lako, jer te razlike nas inicijalno nerviraju, smetaju nam, a trebamo ih zavoleti – naveo je otac Vesin. Takođe, po njemu treba u odnosu supružnika sačuvati čednost i čistotu. Izloženost kojekakvim sadržajima, smatra, dovela nas je do toga da potpuno onesvećeno gledamo na seksualnost svog partnera. To je donekle utkano i u našem svakodnevnom govoru prepunom psovki.
- Jer, kako mi u psovkama tretiramo seksualnost? Kao poniženje, kao uvredu prema drugome. To polako iz jezika ulazi u naše biće. Vrlo je malo naroda koji imaju psovke kao mi, to su Mađari, Španci i Romi, niko drugi – dodao je.
Roditeljski podvig kao jedan veliki izazov pred mladim čovekom prokomentarisao je govoreći:
- Ne sumnjam ja da ćete svi vi biti brižni, dobri i nežni roditelji. Ja vas pozivam da budete mudri roditelji. Mudro roditeljstvo je ono koje raspoznaje šta je to dete kao individua donelo na ovaj svet. Znate, ako su u braku, dvoje uvek gledaju šta je dete nasledilo od koga. Pa je ovo nasledilo od recimo Jovanovića, a ono od Petrovića. Pogrešno! Mudri će gledati šta je u detetu jedinstveno. Te njegove osobine treba gajiti i razvijati.
Dotaknuvši se na koncu i pitanja odnosa prema prošlosti i doraslosti ovog pokolenja našim istorijskim dometima otac Miloš je kazao da se prvo sa tim moramo upoznati. Da moramo znati za naše svetle vrednosti i dostignuća, pogotovo vrednosti našeg srednjovekovnog zenita. Naveo je i primer prosvećenosti našeg naroda u vremenu despota Đurđa Brankovića, kada se prevodio na srpski jezik i tumačio sveti Jovan Lestvičnik. Naglasio je i veliki kosovski izazov koji je pred nama, a da je najmanje što možemo uraditi, obilazak naših svetih mesta i naših sunarodnika. Ta bogatstva su velika i neprocenjiva, dodaje otac Miloš, navodeći primer metohijskog sela Velika Hoča koje ima čak devet srednjovekovnih crkava i crkvišta.
Na kraju je publika dobila priliku da postavi poneko pitanje i razmeni mišljenja sa predavačem, koji je veoma iscrpno umeo na ista da odgovori.
Nakon više od, veoma inspirativna dva sata, ovaj događaj završen je na human način. Na izlazu iz amfiteatra Fakulteta političkih nauka bila je postavljena kutija za dobrovoljan prilog akciji „Osmeh za Kosmet“. To je humanitarna akcija koju već duži niz godina predvodi organizacija Srpski politički forum, sa ciljem pomoći ugroženom stanovništvu i institucijama našeg naroda u južnoj srpskoj pokrajini.
(Srbija Danas/M.B.)