OVO SIGURNO NISTE ZNALI O SPOMENIKU NA GAZIMESTANU: Unutrašnjost krije veliku tajnu! (FOTO)

Spomenik na Gazimestanu, podignut u slavu srpskih junaka koji su na Vidovdan 1389. pobedili Turke na Kosovu polju široj javnosti je poznat po izgledu i po velikoj mermernoj ploči na prednjoj strani spomenika na kojoj su urezani stihovi kletve kneza Lazara:

Ko je Srbin i srpskoga roda
A ne došu na Boj na Kosovo
Ne imao od srca poroda
Ni muškoga ni devojačkoga
Od ruke mu ništa ne rodilo
Rujno vino ni pšenica bela
Rđom kapo dok mu je kolena.

Međutim, spomenik u svojoj unutrašnjosti krije istinsko spomeničko blago – još petnaestak mermernih ploča sa stihovima koji svojom porukom seku kao mačevi Miloša Obilića, Srđe Zlapogleđe ili Boška Jugovića.

Naime, u unutrašnjosti se nalaze stepenice koje vode do vrha spomenika. Na svakom stepenišnom odmorištu nalazi se po jedna mermerna ploča sa uklesanim stihovima iz kosovskog ciklusa.

U prizemlju spomenika nalaze se tri velike ploče. Na prvoj i trećoj je opisan tok Boja na Kosvu, na trećoj je ucrtan raspored srpskih i trskih snaga. Na prvoj i trećoj ploči nalazi se sledeći tekst:

-Na Kosovu polju u dolini reke Laba, između Sitnice, Grmeč planine, reke Samodreže i potoka Butovca – 15. juna 1389. godine vođena je istorijska bitka između srednjovekovne srpske kneževine i turske carevine. Srpska vojska koja je brojala oko 35000 boraca, bila je raspoređena na desnoj obali Laba, tako da joj se desno krilo oslanjalo na Sitnicu a levo krilo na planine, štab kneza Lazara nalazio se u sredini.

Turska vojska koja je brojala oko 100 000 ljudi, zauzela je položaje prema srpskoj vojsci, na levoj strani Laba naslanjajući se levim krilom na Sitnicu, a desnim na planine, štab sultana Murata bio je postavljen u sredini.

Toga dana, oko 8 časova ujutru, Turci su preduzeli napad, prešli Lab levim krilom i zametnuli žestok boj oko brežuljaka na desnoj obali. Srpsko desno krilo odbilo je sve neprijateljske napade i prebacilo Turke ponovo na levu obalu. Zatim je srpska vojska preduzela napad, prešla desnim krilom Lab, probila tursko levo krilo i nabacila ga na rezervu. Srbi su na taj način došli u neposrednu blizinu turskog štaba što je, u kritičnom momentu po Turke iskoristio vojvoda Miloš Obilić koji je napao samog turskog zapovednika, sultana Murata i smrtno ga ranio. 

Tada, oko 10 časova, zapovednik turskog desnog krila princ Bajazit, da bi uticao na kritičan razvoj bitke, a pošto prema njemu nije postojala ozbiljna opasnost jer Srbi na njegovom pravcu nisu mogli znatnijim snagama preći Lab, sa većim delom svojih trupa i opštom rezervom bočno napada srpsko desno krilo i zameće najkrvaviji boj oko brda Magzita i Gazimestana.

Oko podne, u rešavajućem momentu po celu bitku, knez Lazar naredi srpskoj rezervi da uđe u boj. Ali dok je srpska rezerva kretala u boj, odelenja na krajnjem desnom krilu podlegla su turskom obuhvatnom manevru i brojnoj nadmoćnosti svežih trupa, te celo srpsko desno krilo popusti i počne se povlačiti – da li je srpska rezerva intervenisala, pa nije uspela ili uopšte nije ušla u boj – ne može se utvrditi. Tek, povlačenje desnog krila prenese se na celi front, čime je bitka bila izgubljena.

Posledica Kosovske bitke bila je ta što je srpski narod izgubio svoju nezavisnost a propast Srbije na Kosovu ubrzala je propast i ostalih balkanskih država. U Kosovskom boju poginula su oba državna poglavara: turski sultan Murat i srpski knez Lazar.

Na početku stepeništa nalaze se dve ploče sa stihovima iz pesme Kosančić Ivan uhodi Turke, koji govore o veličini turske vojske.

Evo puno petnaest danaka
Ja sve hodah po turskoj ordiji
I ne nađoh kraja ni hesapa
Od Mramora do suva Javora
Od Javora pobro do Sazlije
Do Sazlije na ćemer ćuprije
Od ćuprije do grada Zvečana
Od Zvečana pobro do Čečana
Od Čečana vrhu do planine
Sve je turska vojska pritisnula
Konj do konja junak do junaka
Bojna koplja kao čarna gora
Sve barjaci kao i oblaci
A čadori kao i snjegovi
Da iz neba plaha kiša padne
Niđe ne bi na zemljicu pala
Već na dobre konje i junake
Svi mi da se u so premetnemo
Ne bi Turkom tučka osolili 

Na šestoj ploči uklesani su stihovi o polasku srpske vojske iz Kruševca na Kosovo.

Da je kome čuti i gledati
Kad povrje sila i ordija
Iz Kruševca iz bijela grada
Kako stoji cika vitezova
Kako l  vriska vilovitih konja
Ljuto ciče majke i sestrice
Žale majke premile jedinke
Mlade snahe od boja junake
A đevojke svoje zaručnike

Stihovi na sedmoj ploči opisuju junačku smrt starog Jug Bogdana sa svih svojih devet sinova. 

Mače vojsku Bogdan Juže stari
S devet sina devet Jugovića
Kao devet sivih sokolova
Pa se biše i sekoše s Turci
Sedam paša biše i ubiše
Kad osmoga biti započeše
Al pogibe Bogdan Juže stari
I izgibe devet Jugovića
I njihova sva izgibe vojska

Osma po redu ploča, govori o junaštvu i smrti Hercega Stepana.

Mače vojsku Herceže Stepane
U hercega mnoga silna vojska
Te se biše i sekoše s Turci
Devet paša biše i ubiše
Desetoga biti započeše
Al pogibe Herceže Stepane
I njegova sva izgibe vojska

Sa devetom pločom se potseća da je među srpskim ratnicima koji su na Kosovu polju dočekali nadmoćniju srpsku vojsku bilo i Albanaca.

Pak udari Musa Arbanasa
To j amidža Musića Stevana
I sa njime ljuti Arbanasi
S Turcima se tukoše i biše
Svi u boju ljutom izgiboše

Na desetoj ploči opisano je junaštvo Miloša Obilića i njegovih pobratima Toplice Milana i Kosančić Ivana.

Onda Miloš prihvatio đordu
I uz njega do dva pobratima
Poletješe niz polje Kosovo
Pa sijeku na alaje vojsku
Kud prolazi vojvoda Milošu
Tud bi dvoja kola prolazila
Dvoja kola ama uporedo
Kud prolazi Toplica Milane
I tuda bi dvoja kola prošla
Dvoja kola ama uporedo
Kud prolazi Kosančić Ivane
I tuda bi dvoja kola prošla
Dvoja kola ama uporedo

U jedanaestu spomen ploču uklesani su stihovi posvećeni Banović Strahinji, glavnom junaku jedne od najlepših srpskih ljubavnih pesama. 

Koji ono dobar junak bješe
Što jedanput britkom sabljom mane
Britkom sabljom i desnicom rukom
Pak dvadeset otsiječe glava
Ono jeste Banović Strahinja

Dvanaesta spomen ploča postavljena na Gazimestanu otima od zaborava junaštvo Srđe Zlopogleđe.

Koji ono dobar junak biješe
Što dva i dva na koplje nabija
Preko sebe u Sitnicu tura
Ono jeste Srđa Zlopogleđa

Na trinaestoj po redu spomen ploči opet su stihovi o jednom Jugoviću, barjaktaru srpske vojske Bošku Jugoviću.

Koji ono dobar junak bješe
Na alatu konju velikome
Sa krstašom u ruci barjakom
Što sagoni Turke u buljuke

I nagoni na vodu Sitnicu
Ono jeste Boško Jugoviću

Stihovi na četrnaestoj spomen ploči opisuju navodnu izdaju Vuka Brankovića, koji će još nekoliko godina posle Boja na Kosovu junački pružati otpor turskom agresoru.

A što pitaš za prokletog Vuka
Proklet bio i ko ga rodio
Prokleto mu pleme i koljeno
On izdade cara na Kosovu
I odvede dvanaest hiljada
Gospo moja ljutog oklopnika

Na petnaestoj ploči opisana je pogibija kneza Lazara.

Siv sokole na jelovoj grani
Pjesme turi suze ronit stani
Zar je tebi danas do pjevanja
Da si juče bio na Kosovu
Vidio bi jada iznenada
Đe pogibe slavan car Lazare
U Kosovu kod vode Bunara
Glava mu je u bunar panula
Kad s okrenu nekoliko puta
Stade žarko na istoku sunce
Zakukaše srpske kukavice
Jer je Srbe presjenulo sunce

Šesnaesta mermerna ploča postavljena u unutrašnjosti spomenika govori o jednom od najopjevanijih učesnika bitke Damjanu.

Uze majka ruku Damjanovu
Okretala prevrtala njome
Pak je ruci tiho besjedila
Moja ruko zelena jabuko
Gdje si rasla gdje si ustrgnuta
A rasla si na kriocu mome
Ustrgnuta na Kosovu ravnom

Na poslednjem odmorištu veličanstvenog spomenika, koji je srpski narod podigao svojim junacima su stihovi koji poručuju da izgibija na Kosovu nije i kraj srpskog naroda i da će odrasti novi junaci koji će braniti njegovu slobodu i opstanak.

Ne plačite moje kćerce drage
Ako jesu odletjeli ždrali
Ostali su ptići ždralovići
Naše pleme poginuti neće

Na pojedinim pločama neka slova su otpala ili izbledela i država Srbija bi svakako trebala da reaguje da ploče budu restauirane. Vreme je i za obnovu celog spomenika, jer je na nekim delovima, posebno na vrhu, došlo do pojave pukotina i pomeranja pojedinih elemeneta. 

Spomenik čuva kosovska policija, u kućici na ulazu u ograđeni spomenički kompleks uvek su jedan policajac Srbin i jedan Albanac, ali zabrinjava činjenica da su vrata na ulazu u unutrašnjost spomenika otvorena, pa u isti može da uđe ko hoće. I unutra uradi šta hoće. Pa i da ošteti mermerne ploče ili na njima uklesane stihove.

Zbog toga bi država Srbija, uz zahtev da se izvrši obnova spomenika i restauracija spomen-ploča, trebalo da insistira da se ulaz u unutrašnjost spomenika dozvoli samo uz pratnju čuvara.

BONUS VIDEO: TAJNA POTOPLJENE HITLEROVE FLOTE: Znate li da na dnu Dunava i dan-danas leži više od 200 nacističkih brodova? (VIDEO)