Pogledajte koje su sličnosti i razlike između Noći veštica na Zapadu i balkanskih Poklada
Ciklus pokladnih običaja kod nas kreće od januara meseca i traje do Belih poklada pred vaskršnji post, a "Helloween" se slavi 31. oktobra
Kako se približava čuveni zapadni duhovni praznik "Helloween" koji je kod nas naročito atraktivan mlađoj populaciji, koja je očarana običajem maskiranja na taj dan, tako se iznova pojačava i društvena debata zbog čega bi se u Srbiji slavila "Noć veštica" kada mi imamo - naše "poklade".
OPASNO SE PRIBLIŽAVA! SRBIJA NA UDARU SNAŽNOG CIKLONA! Zna se tačno kada sledi nagla promena vremena
ZASTRAŠUJUĆI SNIMAK IZ NOVOG SADA LEDI KRV U ŽILAMA! Žena je samo uzviknula: "Udariće ga, udariće ga!" (VIDEO)
ČUVENI METEOROLOG UPOZORAVA: Stiže nam OZBILJNO ZAHLAĐENJE I SNEG (FOTO)
Etnolog Aleksandar Repedžić je objasnio da li postoji veza između običaja vezanih za Noć veštica koji su popularizovani u svetu i naših drevnih poklada na prostorima Balkana.
- Naravno da postoje donekle neke sličnosti, a glavna je upravo u - maskiranju. Takođe je slično i to što se ide od kuće do kuće, što je običaj u oba slučaja. Međutim, Noć veštica obeležava Dan svih svetih (31. oktobar), odnosno dan svih umrlih, a naše poklade i pokladni običaji imaju drugi smisao na neki način. Ciklus pokladnih običaja kod nas kreće od januara meseca i traje sve do Belih poklada, kada se ulazi u uskršnji post. Pritom se ovaj običaj razlikuje od kraja do kraja prema tome kada se i na koji način proslavlja - ističe etnolog Repedžić, koji je ujedno i autor dokumentarnog serijala koji se naziva "Počudište" i koji se bavi našim bogatim kulturnim nasleđem i običajima.
Kako ističe, pored načina na koji se obeležavaju poklade i vremena u kojem se održavaju, ovaj narodni običaj se razlikuje i po nazivima i njegovo ime zavisi od kraja do kraja u kome se održava.
- Ili su to "profakucije" ili "starci" kao što se nazivaju u Homolju, ili "bašanke" u Banatu, "maškare" u Golubincima... Čuvenim Belim pokladama predhode zadušnice, čiji je cilj da oteraju zle demoni i zle sile i da se uspostsavni novi godišnji ciklus ponovnog rađa, što se, naravno, poklapa sa prolećem - nabraja Repedžić.
Šta su Poklade?
Nažalost, kako ističe, tačno je da je danas sve manje poklada i pokladnog maskiranja, a tamo i gde se održavaju, kao što je recimo u Golubincima, poklada poprima festivalski manir, pa se, recimo, predstavlja pokladno jahanje, koji je relativno nov običaj.
Upitan kako najjednostavnije da se objasni šta su zapravo poklade, stručnjak jednostavno kaže da je u pitanju stari običaj koji je hristijanizovan i koji ima za cilj da obezbedi plodnost tokom čitave godine na početku novog godišnjeg ciklusa koji kreće od januara kada se produžava dan i priroda i sve ostalo ulazi u novi godišnji krug.
To od kada poklade na ovim prostorima datiraju je, kako objašnjava Repedžić, veoma nezahvalno proceniti. Ono što se činjenično zna je da je u pitanju predhrišćanski običaj, iz paganskog doba, koji je opstao u našem narodu do današnjeg dana. Ljudi su se maskirali i u ranijim fazama, što se zadržalo i do danas.
- Neki od osnovnih običaja i folklor koji prate poklade, pored maskiranja je da se ide od kuće do kuće i da se tom prilikom čašćavaju oni koji su nosioci tih masaka. Negde sami izrađuju maske, negde neki kupuju. Najčešće se muškarac maskira u ženu ili neko demonsko biće da ga ne bi prepoznali, dok se u vlaškom naselju Rakovoj Bari, recimo, preoblače u maga. Maskiranima se nudi rakija i jela koja ljudi u samom selu pripremaju baš tim povodom. Tu su i različite igre kao što je preskakanje vatre, naročito u selima u delu Pomoravlja, odnosno u smederevskom delu. Ali i u Bugarskoj postoji isti običaj, kao i u Dubrovniku, u Sloveniji, u Rumuniji... - nabraja etnolog i izdvaja da se, recimo, u rumunskom selu Grebencu održava tematsko maskiranje još od Drugog svetskog rata pa nadalje.
Po čemu se razlikuju Poklade i Noć veštica?
Kako su kultura i tradicija "opšta stvar i što je lepo narod će preuzeti" tako se i mnogi pokladni običaji na Balkanu preklapaju (kao što je maskiranje i čašćavanje učesnika), ali ono što je interesantno - retko koji da imaju isti naziv. Neko će ih nazvati "mačkare" ili "maškare", neko "fašanke", "profakucije" ili "starci", u Rumuniji "kapra" i tako dalje... Recimo, kako ističe Repedžić na Kosovu se njihove poklade nazivaju "ženidba kraljevića Marka". Jednostavno, sve zavisi od kraja do kraja.
- Ono što se bitno razlikuje između Noći veštica i naših Poklada je to što na ovim prostorima jednostavno nikada nije postojalo maskiranje u ovim mesecima, u periodu pred zimu. I upravo iz tog razloga ljudi sada ukazuju na to da mi imamo poklade i da nam ne treba "Helloween", ali je isto tako činjenica da oba običaja imaju istu funkciju - zaključuje etnolog.