POVEĆAN BROJ OPERACIJA AORTI: Klinika za vaskularnu hirurgiju upozorava na razlog i šta moramo raditi svaki dan!
Zbog visoke temperature stradaju aorte, dehridatacija obavezna
Šest dana uzastopno u Klinici za vaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, umesto jedne hitne operacije dnevno, koliko obično imaju, radili su po tri ili čak četiri urgentna velika hirurška zahvata.
NEVAKCINISANI MEDICINARI PO POVRATKU SA ODMORA MORAJU DA URADE PCR TEST: Bolnice u Srbiji počele da uvode novo pravilo
PET SATI LAGANOG STAJANJA U MESTU: Opšti haos na graničnim prelazima, kolone na Gradini, Horgošu i Batrovcima
NA KUPALIŠTIMA MOŽE DOĆI DO OZBILJNE BOLESTI: Epidemiolog Buhucki objašnjava šta treba raditi pre i posle ulaska u vodu
To je, uglavnom, posledica visoke spoljne temperature, koja dodatno ugrožava pacijente sa ozbiljnim suženjima krvnih sudova.
Profesor dr Lazar Davidović, direktor Klinike i novi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da su čak 22 hitne operacije urađene od 8. do 13. jula, standardne, kakve se i inače rade, ali da su po broju - rekordne.
Sve su to teški i ozbiljni zahvati i preduzimaju se kad je pacijent ispitan i pripremljen, a sve je daleko ozbiljnije, rizičnije i neizvesnije kada pacijent odmah po ulasku u Kliniku mora na operacioni sto.
- Za tih tih šest dana imali smo čak osam operacija simptomatskih ili rupturiranih aneurizmi (proširenja) trbušne aorte, jednu disekciju grudne aorte, četiri karotidne stenoze kod pacijenata koji su posle moždanog udara i prvog zbrinjavanja u Bolnici "Sveti Sava" prebačeni kod nas na hitnu hirurgiju, zatim sedam akutnih zapušenja arterija ruku i nogu, tri povrede krvnih sudova - precizira profesor Davidović.
Struktura pacijenata nije bila bitno izmenjena u odnosu na uobičajenu: aneurizme su operisane uglavnom starijim pacijentima, ali su moždani udari usled suženja karotida, glavnih arterija kojima krv dolazi do mozga, bili najčešći kod ljudi u srednjom dobu.
- To je posledica visoke spoljne temperature, koja negativno utiče na vaskularne bolesti. Izdvojile su se tri kategorije pacijenata: sa aneurizmama grudne ili trbušne aorte, koje su izazvale bolove ili su pukle, pa je hitno morala da se radi operacija. Imamo i one sa kritičnim suženjem karotida, koji su doživeli moždani udar, i prvo hospitalizovani u "Svetom Savi", a onda kao što to radimo već tri godine, posle dan-dva prebačeni kod nas na operaciju. Treća grupa su pacijenti sa suženjima arterija nogu, kojima je hitno morao da se radi bajpas.
Nije bilo lako da se "izgura" gotovo četiri puta povećan obim hitnih intervencija na Vaskularnoj klinici UKCS. Zbog zaštite od širenja korone, uz distancu među pacijentima, i među osobljem, ovde se radi u dve smene, i vikendom, pa se taj model organizacije i u situaciji povećanog priliva pacijenata za hitne operacije pokazao kao dobar. Ali, kod svih hitnih stanja, rizik je naravno drastično povećan.
Operisani su uglavnom još u Klinici za vaskularnu hirurgiju, dok je pacijent kod kojeg je rađena disekcija grudne aorte transportovan u Sremsku Kamenicu. Nažalost, nisu svi dobro.
- Smrtnost kod operacija zbog pucanja trbušne aorte je i do 30 odsto, ali kod nas je manja, zbog čega smo ponosni. Uz operacije rupture grudne aorte to su najdramatičnija stanja u medicini - objašnjava profesor Davidović.
Dehidratacija najveći rizik
Da mnogi i ne znaju da imaju problem sa krvim sudovima pre nego što dođu u stanje da hitno moraju na operaciju, potvrđuje i profesor Lazar Davidović. Za one koji, ipak, imaju postavljenu dijagnozu, važi savet da po vrućini, koja dodatno može da ih ugrozi, unose dovoljno tečnosti, jer svaka dehidratacija kod ljudi sa suženjem krvnog suda noge, srca, vrata ili u glavi, povećava rizik od tromboze.
- Najteže je objasniti pacijentima bez simptoma da treba da se operišu, to teško shvataju i najobrazovaniji, i ne samo kod nas, nego i u svetu - kaže.