PRIČA O ČIKA ĐORĐU KOJU MALO KO ZNA: Sa Grkinjom Fatini negovao je brak 63 godine, u njoj je pronašao ljubav svog života
Čika Đorđe je 1960. godine preuzeo dužnost čuvara "Zejtinlika"
Čuvar srpskog groblja "Zejtinlik" u Solunu, Đorđe Mihailović, preminuo je danas u 96. godini, a iza njega ostala je njegova supruga, Grkinja, Fatini, koja mu je bila oslonac u životu više od šest decenija. Za čuvenog srpskog viteza su svi čuli i njegovu priču dobro znaju, međutim priča njegove supruge je manje poznata, a ona je u njegovom životu igrala važnu ulogu.
"KAD JA POĐEM I ONA ĆE SA MNOM" Deda Đorđe bez ovog simbola SRPSTVA nikad iz kuće nije izlazio! (VIDEO)
"JA STEŽEM SRCE, PA PLAČEM SAMO KAD NIKOG NEMA": Evo kako je govorio deda Đorđe o najbolnijem danu na "Zejtinlinku"
SRBIJA OPLAKUJE SVOG VITEZA! Deda Đorđa više nema a OVO je novi čuvar srpskog groblja na Zejtinliku!
Pre samo nekoliko godina deka Đorđe je govorio o ljubavi sa svojom suprugom Fatini, iliti Svetlanom, i poslu kojim se bavio čak i u devetoj deceniji života.
Retko je koji turista koji se obreo u Grčkoj propustio priliku da poseti groblja slavnih junaka Prvog svetskog rata. Svakoga dana, bar jedan Srbin oda poštu palim borcima.
Iako je nekoliko godina pre smrti otišao u penziju, časna starina nije ni pomišljala da ih napusti. Obilazio ih je, čisti oko njih i nudio posetiocima "srpsku rakiju" i lozu, dok je njegova supruga na malom stolu izlagala brojanice i drugi nakit koje, kako je tada rekao deka Đorđe, sama pravi.
Za Đorđa je, 1960. bila srećna godina. Tada je od oca Đura Mihailovića rodom iz malog mesta kod Boke Kotorske u Crnoj Gori nasledio posao čuvara koji je obavljao i njegov deda Savo, junak Solunskog fronta, ali je i pronašao ljubav svog života.
- Đorđev stric nas je upoznao i tako, malo po malo, rodila se ljubav koju gajimo već godinama. Imamo ćerku i dve unuke, jedna je advokatica, a druga farmaceutkinja. Rodom sam iz jednog grčkog sela, ali sam se zbog Đorđa preselila ovde. Stari smo i zdravlje nas ne služi baš najbolje, ali se dobro držimo - počinje priču Fatini koju zovu Svetlana.
Ne razume baš svaku reč na srpskom, ali zna koliko je Đorđev posao odgovoran i da ne postoji pauza, pa čak i u devetoj deceniji.
- On nema odmor, stalno radi, pa nismo imali prilike da često posećujemo Srbiju. Odemo automobilom ponekad do Skoplja, ali sada mu je i zdravlje narušeno. Čak su i pisali da je preminuo - podseća baka Svetlana (85).
Uz njega je saznala mnogo i o junacima Velikog rata, kako su ga nekada nazivali, a na pitanje koliko se časna starina raduje što će mu se ispuniti davnašnja želja - da dočeka obeležavanje 100 godina od proboja Solunskog fronta, sleže ramenima.
Deda Đorđe čuvao grobove 8.000 Srba
Kompleks vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu podginut je 1916. godine na mestu nekadašnje Glavne vojne poljske bolnice. U njemu počivaju mošti 21.000 ratnika, srpskih francuskih, istalijanskih, engleskih, od kojih je 8.000 iz Srbije. Deda Đorđe je znao imena svakoga od njih i čuvao ih od zaborava. Potomci koji su ovde pronašli imena svojih predaka dopisivali su podatke od njima.