PRIČA O LJUBICI OBIŠLA JE REGION! Nakon fakulteta i rada u štali - desio joj se VELIKI PREOKRET (FOTO/VIDEO)
Pre dve nedelje, region je potresla priča Ljubice Lazić, Srpkinje koja živi u jednom hrvatskom selu u Lici. Naime, ona sama živi u staroj i dotrajaloj kući, sa okućnicom, gde čuva svoje jedino blago, životinje, koje su joj jedino društvo, pošto živi odvojena od svog sina.
POLA VEKA OD OTKRIĆA ANTIČKOG NASLEĐA: Rimske terme BOGATSTVO ČAČKA - otkrivene su sasvim slučajno (FOTO)
SRBIJA UKIDA POMERANJE SATA: Da li je ovo poslednji put da vraćamo časovnike unazad?
BOJE LI SE SRBI TREĆEG TALASA KORONA VIRUSA? Maske i mere - Kako sada izgleda naš život (FOTO/VIDEO)
Njena sumorna jutra, ove nedelje, obasjalo je sunce i to nakon što je video prilog o njoj obišao region. Naime, u samo dve sedmice, Ljubica je dobila građu za krov, detelinu za krave, cisternu za vodu, pa i kamion pun hrane za njene životinje, piše Dnevnik.
Kako je rekla, neizmerno je zahvalna na pomoći i dalje u šoku od svega što se događalo, Ljubica je gotovo zanemela. Jer, priznala je tiho, na pažnju i dobrotu tokom života nije navikla. Sa pedeset godina na leđima i životinjama kao jedinim prijateljima. Bez ikoga s kim bi ujutro podelila doručak, popila kafu.
Miroslav je morao pomoći
Miroslava Herjaveca je duboko dirnula njena priča. Iako je među njima više od sto kilometara i 20 godina života, veže ih ista ljubav. Ona prema životinjama.
- Ovo je Zlata, ono je Roža. Njih sam kupio ovog proleća kad sam se vratio iz Austrije, pa sam vratio i krave nazad. Bile su jako plahovite jer su došle sa velike farme, ali sad su mirne i dobre, vole da se maze - kaže Miroslav (30) dok pokazuje štalu sa svojim kravama novinarima emisije "Provjereno".
Odrastao je, kaže, uz baku u staji i ne može zamisliti kako je to kada moraš vagati koliko ćeš i šta dati životinjama da jedu.
- Niko ne zaslužuje da živi loše. Ja vidim da je ona prosila za svoje životinje, ne za sebe. I tu, u tome vidiš da je to dobar čovek. Njemu je njegova životinja na prvom mestu, a ne on sam sebi - kaže Herjavec.
Priznaje da ga je najviše rastužilo što Ljubica nema nikoga ko bi joj pomogao. I onda je on odlučio da to učini.
- Mi smo pasivno društvo i treba nas malo gurnuti da bismo nešto dobili. Na kraju se skupilo blizu tone i po i još imamo ljudi koji su obećali da će dati, to ćemo joj odvesti još jednom. To su stvari od ljudi koji nisu imali žito, pa su dali i za gospođu da ima neke osnovne potrepštine, da ih ne treba kupovati - rekao je on.
Ganuta, kako njegovim, tako i gestom drugih ljudi, Ljubica je i dalje u šoku.
- Nisam, nisam nešto mnogo očekivala, nemam pojma... Ima dobrih ljudi. Ima i drago mi je da postoje takvi plemeniti ljudi. U nekom trenutku pomisliš da ih više nema, ali ima ih, ima ih. Hvala im do neba - zahvalna je Ljubica.
Svi oni koji su pisali, tražili način da joj pomognu, Ljubicu su ostavili u šoku, ganutu dobrotom. Gotovo nemu. Ali životinje ne mogu čekati. Čim se pobrinula za njih, s ponosom je pokazala bale deteline, hranu za svoje krave.
Na pitanje ko je to doneo, kaže: "Prekjuče su mi doneli jedna žena i sin u autu i u prikolici. Videli su prilog i eto, to je njihova donacija. Neizmerno im hvala", kaže.
Ono što je na srcu i duši rečima se ionako teško može opisati. Tišina ponekad govori puno više.
- Dovoljno je da dođu, ne trebaju ništa da... mislim, je l' me razumeš? Dovoljno je da vidiš da još postoje osećajni, plemeniti i dobri ljudi, to je dovoljno - govori ona.
Da će biti ovako, nije mogla ni da zamisli. A sva sreća ovoga sveta za Ljubicu stane u ruke pune pokošene deteline. Hrane o kojoj je za svoje krave do sada mogla samo sanjati.
- Evo vidiš, zeleno. Ima listiće, zeleno, dok pogledaj ovo je maltene kao slama, presušeno... Ovo je na vreme pokošeno, vidi se da je mlado, lepo. Tu ima više i tih proteina i svega što je potrebno, ali to ću im štedeti. Znači, malo ovo, a ovo da im bude kao salata. Neću, neću izdržati zimu, ali u svakom slučaju, malo da ih zavaram - kaže ona.
Zavarava i svojih tridesetak kokoši, ali navikle su, kaže. Važno je da su napolju, u dvorištu pa će se valjda nekako i same snaći.
"Pošto nema pšenice, na zobi manje nose, upola manje. Pšenica je zakon za jaja, a jaja dajem za hleb. Trampa, da"
Tako bar krave dobiju hleb, ako već žita nema dovoljno. Međutim, da će njene brige ove zime ipak biti manje, Ljubica i ne sluti. Miroslav je celi vikend proveo po okolnim selima skupljajući donacije za Ljubicu, a sada ga samo nekoliko kilometara deli od najljepšeg iznenađenja.
- Srećan sam iskreno jer ću nekome ulepšati bar jedan deo života. Jer kad ti ustaneš i kad moraš razmišljati o tome hoće li tvoje životinje imati hrane ili ne, to nije lep osjećaj. Verujte, ko hrani životinje, neki put bi radije da je on gladan, a da životinje imaju - kaže Miroslav.
"Štala neće izdržati ni najmanji sneg"
Više od tone hrane biće dovoljno barem do Božića, smatra Miroslav. A onda su obećali i drugu turu. Međutim, jedna je briga veća od svih drugih. Štala prokišnjava.
- Štala je stvarno katastrofalno, nije se primetilo iz priloga da je toliko loše, sve su grede trule. Čak je i strop truo, nije samo krov. Znači, to bi trebalo iskreno srušiti do zidova i napraviti sve, a ne samo krov obnoviti. Trule su unutrašnje grede, u štali i curi voda u štalu. Mislim da ovo ni najmanji sneg i vetar neće izdržati - kaže Miroslav.
Iako je za staju pre nekoliko dana dobila građu, materijala još nedostaje.
- Majstore nemam, to mi je veliki problem od početka, ja sam to probala sama - objašnjava Ljubica.
Zima je pred vratima i to je ono što je uprkos svemu lepome što se dogodilo najviše brine. Ipak, veru joj vraćaju ljudi dobrog srca.
- Život je, rekla sam ti, nekom majka, a nekom maćeha. Meni velika maćeha, s tim se pomiriš i to je to. Tako da je ovo... Ali stvari se menjaju. Izgleda da je tako, iako nisam verovala - rekla je Ljubica nakon što je videla komentare čitalaca i gledalaca, piše Dnevnik.
Vera u dobre ljude, ma kako se zvali, ma kojem se bogu molili. Ta vera menja svet, menja živote nabolje. Ta vera, to ste vi. A Ljubica je čist primer koliko ljudi, kada se ujedine mogu.